Пада и најстабилнији европски премијер

Луксембург – Премијер Луксембурга Жан-Клод Јункер, државник са најдужим стажом на челу једне европске владе, јуче је избегао да буде смењен – после осамнаестогодишњег службовања. Пре него што су луксембуршке социјалдемократе, коалициони партнер његове владајуће Хришћанско-социјалне странке, поставиле захтев за изгласавање неповерења – Јункер је најавио да ће од луксембуршког велевојводе Хенрија затражити да распусти владу и распише нове изборе.

Очекивано је да ће суверен наложити влади да поднесе оставку почетком јесени, а потом би били расписани превремени избори. Званични предлог изборног термина већ стоји. Биће то 20. новембар ове године.

„Влада ће до тада наставити по старом, али после избора неће остати ни камен на камену“, запретио је јуче Етјен Шнајдер, министар привреде у садашњој влади, из редова коалиционог партнера, Социјалистичке радничке партије.

Нескривена претња министра Шнајдера тумачи се као најава свеобухватне, јавне истраге о вишедеценијском ћутању тамошње владе о такозваном државном тероризму.

Специјални известилац парламентарног истражног одбора Франсоа Бауш јуче је у обраћању посланицима објаснио о чему је реч. „Тајне службе (Луксембурга) деценијама су, недозвољено, прислушкивале и надзирале политичаре, формирале архиве у којима су одлагани подаци из живота јавних личности – да би били употребљени као средство уцене“, рекао је Бауш.

Премијеру је стављено на терет да је био упознат са малверзацијама „својих“ обавештајаца – номинално Јункер је шеф свих безбедносних служби – али да је због само њему познатих разлога пропустио да предузме противмере.

У дугим говорима посланика помињана је „диверзантска серија“. Под тим називом се подразумевају минирања далековода у осамдесетим и деведесетим годинама прошлог века. Серију диверзантских напада, међутим, нису извели терористи који су тежили државном преврату, већ – војници такозваног позадинског фронта.

Реч је о тајним позадинским армијама које су на иницијативу и по налогу НАТО и ЦИА оперисале од педесетих година, до средине деведесетих година прошлог века. Њихов циљ је био стварање мреже која би у случају совјетске окупације изводила акције из заседе.

Тајне армије су промениле оријентацију – спроводиле су терористичке акције које су потом приписиване екстремистима, пре свега крајњој левици. Цитирани опис активности тајних армија сажет је из сведочења бившег италијанског премијера Ђулија Андреотија пред истражном комисијом у Риму деведесетих година.

Италијанска парламентарна истражна комисија „Тероризам и масакри“ донела је после вишегодишњег рада, од 1994. до 2000. године, следећи закључак: „У Италији су масакри организовани од лица и институција из националне администрације, али и од људи који су били у вези са америчким обавештајним службама.“

Америчко министарство спољних послова потврдило је 1996. године „индиректне контакте“ ЦИА са терористима у Италији, пошто је претходно и Савет Европе оштро критиковао САД и тражио објашњење. САД су, међутим, негирале да је њена обавештајна служба била упозната са акцијама крвопролића.

С обзиром на то да је италијанска тајна армија оперисала под називом „Гладио“, у Европи су све националне организације ове врсте назване „Гладио-мреже“. Израз је позајмљен од латинске речи gladius, у преводу – мач. Иначе, у Белгији је слична организација носила назив СДРА-8, у Немачкој БДЈ-ТД, Црвено овчије руно у Грчкој, Абсалон у Данској, О и И у Холандији, Контрагерила у Турској...

У поменутим државама, осим Луксембурга, нико од политичара није преузео одговорност. Оптужени су и углавном осуђени само непосредни извођачи атентата.

Правда би ипак могла да буде задовољена. У процесу луксембуршким бомбашима, кључни сведок сарадник је Немац који је изјавио да је у „посао“ уведен од покојног оца. Отац је био Гундолф Келер који је 1980. године изгубио живот у терористичком нападу на посетиоце минхенског „Октоберфеста”. У експлозији је погинуло 13 лица, а преко три стотине је претрпело тешке повреде. Келер је проглашен јединим атентатором, премда до данас није установљено ко је, уистину, био виновник атентата.