Шимпанзе праве оружје за лов

Примећено је да шимпанзе које живе у западноафричкој савани од штапова праве смртоносна копља за лов малих животиња. Ово је прва рутинска производња смртоносног оружја која је икада примећена код било којих животиња, наводи "Вашингтон пост".

Прављење оружја у неколико фаза, које су документовали истраживачи у Сенегалу, после година проведених у стицању поверења шимпанза, доприносе идеји да су људски преци пре неколико милиона година правили сличне алатке.

Ово посматрање, које представља прекретницу, такође подржава идеју о којој се дуго дискутовало да су женке – главни произвођачи и корисници копља међу сенегалским шимпанзама – иноватори и оне које решавају креативне проблеме у култури примата.

Нова посматрања су "запањујућа", каже Крег Стенфорд, приматолог и професор антропологије на универзитету Јужна Калифорнија. Научници су деценијама документовали употребу оруђа код шимпанза, али је оно увек било једноставно и коришћено за извлачење хране, а не за убијање малих животиња ради исхране. Мада је неколико шимпанза виђено како бацају камење – вероватно да би онесвестили плен или једноставно да би изразили узбуђење – и још неколико како замахују једноставним тољагама, једино су људи познати по томе да оруђе праве искључиво ради лова.

Пруецова и Пако Бертолани са универзитета Кембриџ посматрали су шимпанзе у близини Кедоугоуа у југоисточном Сенегалу. То окружење је углавном отворена савана и у великој мери подсећа на оно у коме су потекли преци људи.

Пруецова се сећа када је први пут видела једног шимпанзу из 35-члане групе како скида лишће и бочне гране са гране коју је одломио са дрвета.

"Одмах сам знала да прави алатку", каже Пруецова и додаје да је са ужасом претпоставила чему служи. У том тренутку није могла да је прати да би видела како ће је употребити, али су истраживачи касније у 22 случаја документовали да су две трећине шимпанза које праве и употребљавају копља женке.

Животиња прво открива дубоки отвор у дрвету који је погодан за скривање беба примата налик на лемуре. Пошто грану очисте, зашиље зубима, копље неколико пута забадају у шупљину дрвета. Сваки пут када га изваде шимпанзе помиришу или олижу врх гране као да проверавају да ли су нешто ухватиле.

У само једном од 22 покушаја које су научници пратили шимпанза је ухватио бебу лемура. То је, како каже Пруецова, прилично ефикасно у поређењу са стандардним ловом шимпанза када јуре мајмуна или неки други плен, зграбе га за реп и онда његовом главом ударају о земљу.

Верује се да шимпанзе дају увид у рано понашање људи, а многи истраживачи се надају да би ове животиње – најближи генетски рођаци људи – могле да открију нешто о најранијој употреби дрвеног оруђа.

Многи претпостављају да је дрвено оруђе давно претходило употреби каменог, чији пронађени остаци датирају од пре два и по милиона година. С обзиром на то да дрво не може дуго да се очува, најстарија дрвена копља стара су само 400.000 година, због чега остаје отворено питање када је овакво оруђе први пут коришћено.

Станфорд сматра да најновије откриће иде у прилог мишљењу да су и рани људски преци такође правили дрвено оруђе, чак још пре пет милиона година.