Šimpanze prave oružje za lov

Primećeno je da šimpanze koje žive u zapadnoafričkoj savani od štapova prave smrtonosna koplja za lov malih životinja. Ovo je prva rutinska proizvodnja smrtonosnog oružja koja je ikada primećena kod bilo kojih životinja, navodi "Vašington post".

Pravljenje oružja u nekoliko faza, koje su dokumentovali istraživači u Senegalu, posle godina provedenih u sticanju poverenja šimpanza, doprinose ideji da su ljudski preci pre nekoliko miliona godina pravili slične alatke.

Ovo posmatranje, koje predstavlja prekretnicu, takođe podržava ideju o kojoj se dugo diskutovalo da su ženke – glavni proizvođači i korisnici koplja među senegalskim šimpanzama – inovatori i one koje rešavaju kreativne probleme u kulturi primata.

Nova posmatranja su "zapanjujuća", kaže Kreg Stenford, primatolog i profesor antropologije na univerzitetu Južna Kalifornija. Naučnici su decenijama dokumentovali upotrebu oruđa kod šimpanza, ali je ono uvek bilo jednostavno i korišćeno za izvlačenje hrane, a ne za ubijanje malih životinja radi ishrane. Mada je nekoliko šimpanza viđeno kako bacaju kamenje – verovatno da bi onesvestili plen ili jednostavno da bi izrazili uzbuđenje – i još nekoliko kako zamahuju jednostavnim toljagama, jedino su ljudi poznati po tome da oruđe prave isključivo radi lova.

Pruecova i Pako Bertolani sa univerziteta Kembridž posmatrali su šimpanze u blizini Kedougoua u jugoistočnom Senegalu. To okruženje je uglavnom otvorena savana i u velikoj meri podseća na ono u kome su potekli preci ljudi.

Pruecova se seća kada je prvi put videla jednog šimpanzu iz 35-člane grupe kako skida lišće i bočne grane sa grane koju je odlomio sa drveta.

"Odmah sam znala da pravi alatku", kaže Pruecova i dodaje da je sa užasom pretpostavila čemu služi. U tom trenutku nije mogla da je prati da bi videla kako će je upotrebiti, ali su istraživači kasnije u 22 slučaja dokumentovali da su dve trećine šimpanza koje prave i upotrebljavaju koplja ženke.

Životinja prvo otkriva duboki otvor u drvetu koji je pogodan za skrivanje beba primata nalik na lemure. Pošto granu očiste, zašilje zubima, koplje nekoliko puta zabadaju u šupljinu drveta. Svaki put kada ga izvade šimpanze pomirišu ili oližu vrh grane kao da proveravaju da li su nešto uhvatile.

U samo jednom od 22 pokušaja koje su naučnici pratili šimpanza je uhvatio bebu lemura. To je, kako kaže Pruecova, prilično efikasno u poređenju sa standardnim lovom šimpanza kada jure majmuna ili neki drugi plen, zgrabe ga za rep i onda njegovom glavom udaraju o zemlju.

Veruje se da šimpanze daju uvid u rano ponašanje ljudi, a mnogi istraživači se nadaju da bi ove životinje – najbliži genetski rođaci ljudi – mogle da otkriju nešto o najranijoj upotrebi drvenog oruđa.

Mnogi pretpostavljaju da je drveno oruđe davno prethodilo upotrebi kamenog, čiji pronađeni ostaci datiraju od pre dva i po miliona godina. S obzirom na to da drvo ne može dugo da se očuva, najstarija drvena koplja stara su samo 400.000 godina, zbog čega ostaje otvoreno pitanje kada je ovakvo oruđe prvi put korišćeno.

Stanford smatra da najnovije otkriće ide u prilog mišljenju da su i rani ljudski preci takođe pravili drveno oruđe, čak još pre pet miliona godina.