Френетичан поздрав Кустурици

Од нашег специјалног извештача
Кан, 27. маја - Непрекидно, више од 15 минута, бридели су дланови публике у централној канској дворани - театру "Лимијер", после пројекције филма "Завет" Емира Кустурице, као најбољи и најлепши доказ да ће се и овај његов филм радо гледати свуда у свету. Френетично је поздрављен сам Кустурица, кански миљеник, аутор који у Француској има статус божанства, и једини редитељ у овогодишњем такмичарском програму који већ има освојене две "Златне палме" и награду за најбољу режију "Роберто Роселини".
Са искреним одушевљењем и препознавањем поздрављени су и наши глумци Мики Манојловић, Александар Берчек, Љиљана Благојевић, као и натуршчици Марија Петронијевић и Урош Миловановић, моћан глумачки тим који ће се због улога у "Завету" памтити на дуже стазе.

Званичној, светској премијери филма, присуствовали су и Предраг Симић, амбасадор Србије у Француској, конзул Слободан Раковић као и Живадин Митровић директор Српског културног центра у Паризу. После премијере, дружење је настављено на штанду Филмског центра Србије...

Уочи самог фестивалског краја, у дану када се исцрпљени извештачи највише баве нагађањима ко би могао понети "Златну палму" 60. Канског фестивала, већ су познати добитници неколико канских, неофицијелних награда. Апсолутни миљеник критичара од самог фестивалског почетка, био је и остао румунски филм "4 месеца, 3 недеље и 2 дана" Кристиана Мунгиуа, и зато не чуди што му је жири Међународне федерације филмских критичара (Фипресци), доделио своју главну награду. Ово је први филм из Мунгиуовог серијала "Приче из Златног доба" у којем аутор нуди субјективну историју румунског комунизма кроз урбане легенде и различите приче, које фокусирају лична мишљења о несрећном периоду у којем је ваљало живети "нормалан", свакодневни живот. У случају првог филма, у ауторовом фокусу су две младе становнице студентског дома. Кроз илегални прекид трудноће једне од њих, Мунгиу нуди слику стања друштва, беду и корупцију, бирократску еквилибристику, лицемерје интелектуалаца, безнађе младе генерације, али и шокантну сцену побаченог плода, старости баш као из филмског наслова, на поду купатила једне бедне хотелске собе.Упечатљив и снажан филм, готово документаристичке структуре и на таласу све успешнијег "новог румунског филма". Да на овај феномен треба обратити озбиљнију пажњу доказује још једна румунска победа. Филм "California Dreamin" Кристиана Немескуа, однео је победу над свим филмовима приказаним у такмичарском паралелном програму "Известан поглед", освојивши Гран при према једногласној одлуци жирија којим је председавао француски синеаста Паскал Феран. Нажалост, млади редитељ Немеску неће примити своју награду, он је преминуо прошле године у тешкој саобраћајној несрећи, одмах по завршетку снимања овог филма.

Награда Екуменског жирија додељена је Фатиху Акину, немачком редитељу турског порекла, за ангажовани филм "На ивици раја". У образложењу жирија се, између осталог каже и да је Акинов филм кроз "вештину причања приче о занимљивим судбинама људи у Немачкој и Турској, о мушкарцу и жени различитог порекла, гледаоцу дозволио да осети бол и сву комплексност губитка културног идентитета и односа, али и да истовремено размисли о могућностима културолошке кохабитације између два различита религијска света."

И Акинов филм важи за једног од могућих овогодишњих фестивалских фаворита, у утакмици која ове године није била ни мало лака. Своју велику победу већ је освојио млади редитељ Павле Вучковић, студент четврте године  режије на београдском Факултету драмских уметности. Он је у такмичарском програму Синефондасион (такмиче се студенти режије из целог света), за 16-минутни хорор филм "Минус", освојио трећу награду и тако постигао неочекивано. Наиме, како је 2003. године у Кану млади Вучковић освојио Гран при за кратки филм "Бежи зеко, бежи", није очекивао да ће у години канског јубилеја бити поново међу лауреатима. На срећу, жири којим је председавао кинески редитељ Жија Жанг-Ке, препознао је вредност овог српског филма.