Све ближе највреднијим трофејима

Како су наше тениске узданице грабиле ка светском врху тако су сразмерно расле њихове шансе на највећим турнирима и очекивања од њих. Почетком године, на Међународном првенству Аустралије, првом од четири такмичења за "грен-слем", Јелена Јанковић је убројена међу главне фаворите јер се није остало равнодушним на њен одличан старт у сезони (победа у Окленду, финале у Сиднеју). Новак Ђоковић и Ана Ивановић су били у другом реду, међу онима који могу да изненаде.

Путеви Јанковићеве и Ђоковића су прекинути у осмини финала, пред потоњим победницима најбољим тенисером света Швајцарцем Рожеом Федерером и Американком Сереном Вилијамс, која је тако наговестила велики повратак. Од Ивановићеве се очекивало више него да с надметањем заврши у трећем колу, убедљивим поразом против Рускиње Вере Звонарјове.

Данас, пет месеци после "Мелбурна", ново је стање ствари. Троје наших тенисера крећу у битке на Међународном првенству Француске у Паризу из најужег врха, међу десет првопласираних, и из центра пажње светске јавности. Она и с чуђењем и с дивљењем говори о српском тениском корпусу, малобројнијем, али ниша мање опасним од руског који је својевремено изазвао цунами у женском тенису. Сада јењава, а с правом прижељкујемо да тај простор припадне нашим тенисеркама.

Упечатљивијив пример за изгледе на "Ролан Гаросу" јесте на сајту Женског тениског удружења. На питање која играчица међу првих пет има највеће шансе да преотме престо и ове године првом фавориту Белгијанки Жистин Енан, најбољој светској тенисерки, огромна већина је убеђена да је то Јанковићева. Далеко мање гласача верује Рускињама Марији Шараповој и прошлогодишњем финалисти Светлани Кузњецовој и Францускињи Амели Морезмо, а све су на ранг-листи испред наше тенисерке.

Жреб је мање-више повољан, али увек варљив на највећим турнирима. До високих домета иде се преко правог минског поља. Јанковићева би требало да ухвати залет у првом колу против Францускиње Стефани Форе и у другом против боље из меча између Колумбијке Каталине Кастањо и Финкиње Еме Лаине, а на првом правом искушењу могла би да буде у трећој рунди, против Американке Венус Вилијамс. Најсмелије прогнозе кажу да јој је Енан једина препрека до трона. С њеом је могућ окршај у полуфиналу.

Утисак је да Ивановићева, упркос лошијем пласману од Јанковићеве, има повољнији распоред од ње. У првом колу игра са Швеђанком Софијом Арвидсон, у другом против успешније из дуела између Италијанке Алберте Бријанти и Индијке Саније Мирзе, у трећем највероватније с Украјинком Јулијом Вакуленко, у четвртом највероватније са Словакињом Данијелом Хантуховом. Све су то противнице с којима Ивановићева може да изађе на крај и да се пробије најмање у четвртфинале.

Од Ђоковића се очекује и више од пласмана међу осам најбољих што му је био домет прошле године. Тада је поражен против краља шљаке Шпанца Рафаела Надала на којег га сада жреб наводи у полуфиналу. Велики је успех да наш најбољи тенисер догура дотле и да још једном будемо сведоци тениског призора с двојицом младих лавова.

На Ђоковићев рачун поново је речи хвале изнео легендарни Џон Мекинро.

– Он је уображен, али је на добром путу. Верује у себе и треба да настави да верује у себе. Има одличне ударце, има игру, има снагу и покретљивост. Ако поправи игру на мрежи, брзо ће да се приближи Федереру и Надалу – процењује Мекинро.

Борис Пашански је прошле године био у главном жребу непосредно, због доброг пласмана на листи, извојеваног управо запаженим резултатима на земљаној подлози. Уследио је велики пад, али је напредак у игри дошао у прави час па је његовим успехом у квалификацијама повећано бројно стање наших на шест представника у појединачној конкуренцији. Жреб је хтео да се у првом колу Јанко Типсаревић састане баш с Душаном Вемићем који је заблистао у предтакмичењу крунисавши врло добре игре ове године првим пласманом на турнир за "грен-слем" у каријери.

Г. А.

-----------------------------------------------------------

ДРУГИ ПИШУ: ГАРДИЈАН

Српска армија добре воље осваја Француску

Свирепост и јади рата остаће трајни ожиљак на лицу Србије, али гдегод да је ова држава у настајању покушавала да се иоле искупи тешко да је могла да призове три амбасадора који су шармантнији, истрајнији и амбициознији од Новака Ђоковића, Јелене Јанковић и Ане Ивановић. Ове године све троје су се сврстали међу десет најбољих у свету и започели да мењају начин на који свет сагледава њихову земљу.

"Никада ми није пало на памет да се иселим или да променим држављанство", каже Јанковићева. "Професионални спортисти најбољи су амбасадори наше земље, нарочито после свих тих злочина и рата. Зато се трудимо да представимо Србију у бољем светлу."

Ђоковић, годину дана млађи од Ендија Мареја, а већ шести у свету, накратко је довођен у везу са пресељењем у Британију. Сада, међутим, изгледа да је срећан што је део српске тениске армије добре воље. Ивановићева је недавно освојила прву велику титулу на шљаци у Берлину. "Када сам упознала Новака обоје смо имали по четири године", сећа се она. "Његов ујак је ишао у школу са мојим татом, а имали су и планински ресторан. Заједно смо се играли, а онда смо се, неколико година касније, поново срели на тениском терену. Невероватно је то што се догодило. Нисмо имали добре услове, а ни тениска федерација нас није подржавала како би то требало да чини."

"Изненађујуће је да смо обоје, заједно са Јеленом, овако далеко стигли. Осећај узбуђења може да буде и добра мотивација за остале клинце у Србији. Они знају да је то остварљиво и да ће се, надајмо се, појавити они који ће више улагати у спорт."

Ивановићева (19), која се налази на осмом месту, сећа се бомби које су падале на Београд, док се три године млађа Јанковићева тада налазила у тениској школи Ника Болетијерија на Флориди и страховала за животе своје породице и пријатеља док је рат гледала преко Си-Ен-Ена. "Било ми је веома тешко и желим то да заборавим." Ипак, из недаћа је изникла блистава снага и уочи Френч оупена, који је почео јуче, о двема девојкама говори се као о "новим Белгијанкама", при чему се мисли на задивљујући успон Жастин Енан, шампионку која влада Ролан Гаросом, и Ким Клајстерс, која се недавно повукла.

Победа Ивановићеве у Немачкој и недавни тријумф Јанковићеве у Риму, захваљујући коме је први пут у каријери стигла на четврто место, довео је ове две девојке у Париз уз велика очекивања, нарочито у Србији. "Када смо нас две биле мале, људи код нас нису много размишљали о тенису. Сада је, због нас, много популарнији", каже Ивановићева. "Притисак је тако још већи. Некада ме то мало узнемири, јер увек желите да убедите људе да вредите. Ја ипак знам да сам добра и да ћу једног дана остварити сјајне резултате."

Таква врста притиска умало да је Јанковићеву прошле године натерала да рекете окачи о клин и определи се за свет шоубизниса. Као девојчица морала је, због финансијских тешкоћа, да се одрекне клавира у корист тениса: "Ко зна шта би са мном било да сам другачије изабрала!" Већ јој је била понуђена улога у једној филмској комедији, али то се догодило пошто је успела да се ишчупа из периода када је играла најгоре у животу и победила у само једном од 11 мечева које је имала у 2006. Тенис је сада, поново, њен живот. Победила је Венус Вилијамс на прошлогодишњем Вимблдону, стигла до полуфинала Ју Ес Оупена и до ове недеље освојила три турнира.

"Скоро да сам одустала. Спремала сам дипломске испите и бавила се другим стварима, тако да заиста нисам уживала у тенису. Сада желим да играм, желим да се борим, да сваким даном будем све боља. Зато добро играм и постижем резултате." Диплома из области медија, економије и бизниса стављена је – на чекање.

Ивановић и Ђоковић, обоје четвртфиналисти на претходном Ролан Гаросу, и даље ћаскају преко телефона. "Некада се осећате мало усамљено. Некад ми се чини да тако дуго нисам говорила српски", каже Ивановићева. Сада ће се српски чути све чешће јер Јанковићева, Ивановићева и Ђоковић крећу крупним корацима и српски тенис воде до, некада, неслућених висина.