Стари чувају огњишта
Сурдулица – На педесетак километара од Сурдулице и око седам километара од граничног прелаза са Бугарском Стерзимировци, огњишта својих предака у селу Клисура чувају стари. Некада је у селу било 6.000 становника бугарске заједнице. Данас, заједно са још две месне заједнице (Драинци и Кострешевци) броје заједно око 600 житеља. Млади су одавно отишли за послом, а овде живе или су се вратили стари којих је око 90 одсто изнад 70 година.
До Клисуре се стиже од Сурдулице преко Власине. Последњих година овај крај привлачи пажњу археолога и других стручњака због манастира из деветог века Пресвете Богородице у оближњем селу Паља. У центру Клисуре је црква Свете тројице, подигнута 1837. године. У селу има свега као у мањој вароши – стамбене зграде, фиксна и мобилна телефонска мрежа, водовод, пошта, амбуланта где је до пре пет година радило 11 радника, а сада само лекар и техничар, само четвртком.
– Остали су без санитетског возила и зубара – прича нам Бора Гиговић, пензионер, који је радио као возач санитета у амбуланти. Возило је купила општина за село, а Здравствени центар из Сурдулице им га одузео, па у хитним случајевима пацијенте морају сами да превозе. Али, највећи проблем им је апотека која не ради, па морају по лекове у Сурдулицу, а аутобуска карта у једном правцу кошта 250 динара, јада се и Милко Наумов (79) који живи у Нишу, а током лета са супругом борави у Клисури.
У селу постоје и две велике школске зграде, са само десеторо ђака, а некада их је било и преко 700. За предшколску наставу имају три малишана, али четворочлана породица Наумов, која има дечака за предшколску наставу, на јесен одлази у Сурдулицу, јер им је далеко да дете десет километара воде од Горњег Кострешевца до школе, па ће морати у подстанаре. И овде, прича за наш лист мајка Валентина Наумов, живе од помоћи свекра и свекрве, па се надају да ће наћи и неки посао.
Арсен Златковић, председник месне заједнице, објашњава за "Политику" да је пре 30 година саграђена фабрика ћебади, у којој је радило седамдесетак мештана, али која више од деценије не ради, а сада је приватизована и празна. Кажу, да фабрика ради, много шта би овде било другачије. Четвртком је пијачни дан, када многи из још осам мањих околних села дођу да набаве намирнице, плате рачун за струју и телефон. Мештани нам се жале да многима стижу рачуни за претплату иако немају ни киловата потрошене струје. Но, проблем је и то што имају јако лош пријем програма РТС-а док се телевизијски програми из суседне Бугарске добро виде.Подели ову вест
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.


