Среда, 17.06.2026. ✝ Верски календар € Курсна листа

Стари чувају огњишта

Стари чувају огњишта
Валентина Наумов са децом и свекрвом (Фото В. Златковић)

Сурдулица – На педесетак километара од Сурдулице и око седам километара од граничног прелаза са Бугарском Стерзимировци, огњишта својих предака у селу Клисура чувају стари. Некада је у селу било 6.000 становника бугарске заједнице. Данас, заједно са још две месне заједнице (Драинци и Кострешевци) броје заједно око 600 житеља. Млади су одавно отишли за послом, а овде живе или су се вратили стари којих је око 90 одсто изнад 70 година.

До Клисуре се стиже од Сурдулице преко Власине. Последњих година овај крај привлачи пажњу археолога и других стручњака због манастира из деветог века Пресвете Богородице у оближњем селу Паља. У центру Клисуре је црква Свете тројице, подигнута 1837. године. У селу има свега као у мањој вароши – стамбене зграде, фиксна и мобилна телефонска мрежа, водовод, пошта, амбуланта где је до пре пет година радило 11 радника, а сада само лекар и техничар, само четвртком.

– Остали су без санитетског возила и зубара – прича нам Бора Гиговић, пензионер, који је радио као возач санитета у амбуланти. Возило је купила општина за село, а Здравствени центар из Сурдулице им га одузео, па у хитним случајевима пацијенте морају сами да превозе. Али, највећи проблем им је апотека која не ради, па морају по лекове у Сурдулицу, а аутобуска карта у једном правцу кошта 250 динара, јада се и Милко Наумов (79) који живи у Нишу, а током лета са супругом борави у Клисури.

У селу постоје и две велике школске зграде, са само десеторо ђака, а некада их је било и преко 700. За предшколску наставу имају три малишана, али четворочлана породица Наумов, која има дечака за предшколску наставу, на јесен одлази у Сурдулицу, јер им је далеко да дете десет километара воде од Горњег Кострешевца до школе, па ће морати у подстанаре. И овде, прича за наш лист мајка Валентина Наумов, живе од помоћи свекра и свекрве, па се надају да ће наћи и неки посао.

Арсен Златковић, председник месне заједнице, објашњава за "Политику" да је пре 30 година саграђена фабрика ћебади, у којој је радило седамдесетак мештана, али која више од деценије не ради, а сада је приватизована и празна. Кажу, да фабрика ради, много шта би овде било другачије. Четвртком је пијачни дан, када многи из још осам мањих околних села дођу да набаве намирнице, плате рачун за струју и телефон. Мештани нам се жале да многима стижу рачуни за претплату иако немају ни киловата потрошене струје. Но, проблем је и то што имају јако лош пријем програма РТС-а док се телевизијски програми из суседне Бугарске добро виде.
Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.