Постоји свет и изван „Гугла”

За највећи број сурфера не постоји „живот” изван „планете Гугл”. По њему је настао глагол – гугловати, по другим претраживачима није.

Нико не оспорава лидерску позицију „Гугла” на тржишту претраживача, али су многи приметили да је иста добро уздрмана када је недавно откривено да амерички обавештајци масовно шпијунирају грађане и да им у томе у великој мери помаже управо светски претраживач број један. Сурфери уплашени за своју приватност почели су да раде оно што им је раније ретко падало на памет – да истражују стварност изван „гугловог система”.

На „Гуглу” се одвија две трећине претраге на светској мрежи, што му даје комотну предност над, на пример, „Бингом” или „Јахуом”. Ипак, овај ИТ џин не би смео превише да се опушта, јер се многима не допада што складишти мноштво података – ко се помиње у преписци на „Џимејлу” и шта се претражује на интернету. Компанија из Силицијумске долине користи ове информације да би претрагу и рекламе прилагодила сваком појединцу. Ако често отварате информативне сајтове, „Гугл” ће имати склоност да вам нуди управо електронске странице новина и телевизија ма који појам укуцавали. Ако у мејловима често спомињете студије, можете очекивати да вам се у угловима екрана појаве огласи различитих факултета. За неке кориснике ово је превише, јер осећају да им се нарушава приватност и да им „Гугл” сужава могућности истраживања на мрежи, јер претпоставља шта би њих могло да занима. Поврх свега, Едвард Сноуден, одбегли амерички узбуњивач и бивши сарадник тамошњих обавештајних служби, открио је да америчке ИТ компаније, укључујући „Гугл”, уступају податке својих корисника на захтев шпијунских агенција. То значи да је „Гугл” уступио податке о личној преписци на „Џимејлу” и траженим информацијама на интернету, укључујући отваране сајтове и мапе.

DuckDuckGo је једна од алтернатива најмоћнијем претраживачу (Фото theterraleverblog.com)

Од када се сазнало за ову праксу, поједини корисници интернета почели су да испробавају и друге претраживаче. Порасла је популарност претраживача који не чувају личне податке корисника, као и оних који нису регистровани у САД, па не морају да пристају на сарадњу са америчким властима. Истакао се амерички „Дакдакгоу” (DuckDuckGo), који не само да је познат по томе што се концентрише на податке са „Википедије” и друштвених мрежа већ и по томе што не чува ИП адресе рачунара (јединствене бројеве уз помоћ којих се тачно зна о којем компјутеру је реч), нити податке о претрази корисника. Поједини сурфери окренули су се и „Стартпејџу” (StartPage) и „Иксквику” (Ixquick), јер су ова два претраживача регистрована у Холандији, не прате шта власници компјутера траже на светској мрежи, не чувају ИП адресе нити шаљу „колачиће” (технологија која открива индивидуалног корисника и прати његове склоности на мрежи).

Ко су још играчи у овој игри? Ту је „Бинг” (компаније „Мајкрософт”), затим „Јаху”, АОЛ (са уделом од једног или два одсто) и АСК, који се концентрише на проналажења одговора на конкретна питања. Публику има и „Блеко” (Blekko), који омогућава да се после траженог појма укуца коса црта, а иза ње жељена група сајтова. На пример, ако претражујете појам здравствено осигурање и после косе црте напишите „либерално”, појавиће вам се чланци са либерално оријентисаних сајтова.

Скандал са пресретањем приватне комуникације и претраге иде на руку овим именима, али им тек предстоји да оспоре „гуглоцентричну” слику света. До тада, живи се у реалности у којој је „Гугл” џин међу патуљцима. У прилог томе говори и податак да је месечна претрага на „Дакдакгоу” 90 милиона, а на Гуглу – 13,3 милијарди.

------------------------------------------------------------------

Алтависта скинута са „апарата за дисање”

Силицијумска долина је колевка многих успешних ИТ компанија, али и гробница неколико претраживача који нису преживели конкуренцију „Гугла”. Последња је угашена „Алтависта”. Она је једно време доста добро пословала, али је упала у кризу када је „Гугл” почео да се шири. „Јаху” је купио „Алтависту” и пробао да је спасе, па је чак, како јављају амерички медији, успео да је годинама одржава на „апаратима за дисање” да би је недавно коначно и дефинитивно затворио.