У Србији до 720.000 дементних

Стопа оболелих од деменције могла би значајно да буде смањена уколико је становништво једне земље образованије и више води рачуна о свом здрављу. Појава деменције и Алцхајмерове болести мања је међу особама које имају боље образовање, али и које редовно контролишу свој крвни притисак и холестерол, нарочито зато што су неке врсте деменције проузроковане мањим шлоговима и другим оштећењима крвних судова.

Ово је закључак нове британске студије, чији су резултати објављени у угледном часопису „Лансет” после испитивања обављеног међу становницима у Енглеској и Велсу, старијим од 65 година. Утврђено је да је стопа обољења у прошле две деценије пала са 8,3 на 6,2, а до сличних резултата дошла је и студија данских научника. Ово истраживање доводи у питање прогнозе да ће се број оболелих од деменције удвостручити у наредних 30 година, када „беби -бум” генерације буду ушле у позно доба.

Академик Владимир Костић, неуролог и директор Клинике за неурологију Клиничког центра Србије, казао је да ове резултате ипак прима са „флексибилним опрезом”.

– Када је реч о епидемиолошким испитивањима, треба бити стрпљив да се она потврде. Није новина да деменција мање погађа особе које су вишег образовања, као и оне који више воде рачуна о здрављу. Већ се раније говорило о такозваној когнитивној резерви – у великом броју студија већ је закључено да је дужина образовања нека врста заштитног фактора. Људи који се дуготрајно баве интелектуалним радом имају богатију синаптичку мрежу у мозгу, која прва страда код деменције, а мрежа је задужена за когнитивне, односно интелектуалне и емотивне процесе. Али, нажалост, и најумнији људи оболе од Алцхајмерове болести, јер је генетски узрок доминантан – објашњава др Костић.

Алцхајмерова болест је, подсећа на дефиницију овај неуролог, прогресивни губитак интелектуалних функција, најчешће краткорочног памћења, сналажења у простору и немогућности обављања вештина то јест рутине, које су некад са лакоћом обављали, до мере да оне онемогућавају професионални и социјални живот особе.

Са друге стране, по речима професора Костића, испитивања фактора ризика, које интензивно трају већ 15 година, показала су да је важна контрола фактора ризика за кардиоваскуларне болести, а то су да се спречи хипертензија, повећане масноће у крви, дијабетес и инсулинска резистенција и обезбеди физичка активност.

– Оно што је кључно, важно је да се о овим факторима ризика поведе рачуна већ у средњем животном добу, јер су они фактори ризика истоветни и за Алцхајмерову болест у каснијем животном добу. Ова болест почиње десетинама година раније него што се испољи. Зато се одсудна битка која одлучује у ком ће правцу да се развија болест заправо води од 20 до 30 година пре него што се развије потпуна клиничка слика Алцхајмерове болести – каже наш саговорник.

Академик Костић каже и како је опрезан у прихватању ове студије, јер се овом облашћу бави дуже од 35 година и како каже „наслушао се сензација”.

– Ипак, ова студија је потврда да треба појачати бригу о контроли фактора ризика у средњим годинама. Код особа које су под ризиком, али код свих других, треба инсистирати на појачаним интелектуалним активностима, па треба послушати савет да се решава судоку и гледају филмови, а истраживања су показала да они који играју карте, иду у позориште или старице које се скупљају да попију чај и оговарају мртве мужеве, превенирају појаву болести и социјално се обогаћују. Ова студија може променити став према болести, али неће излечити Алцхајмерову болест – каже др Костић.

Кључни фактори ризика у свим студијама, како наглашава професор Костић, јесу године старости, а у целом свету старија друштва хрле ка друштвима дементних, а Србија све више стари и овај проблем тешко да ће бити мањи.

У Србији са неким обликом деменције бори се између 360.000 до 720.000 особа.