Нису за мене пилуле, смирујем се самодисциплином

Јована Ћирилова у свету сврставају међу значајније позоришне личности. Са угледним српским театрологом разговарали смо о  предстојећем 47. издању Битефа које ће ове јесени бити одржано од 22. септембра до 1. октобра.

Ћирилов, кога сматрају једним од последњих ренесансних духова на овим просторима на челу је Битефа од његовог оснивања, 1967. године.

Представе које ће понудити 47. Битеф са поднасловом „Тешко је бити” и поред драстично смањеног буџета, неће заостајати по квалитету. Да ли су „чуда могућа”?

Можда ће се наши читаоци зачудити, али нису ово најтежа времена кроз која је Битеф пролазиo. Прве године по оснивању ваљало је издржати конзервативизам јавности. Требало је супротставити се правој бујици подсмеха и примитивних реакција као фестивала декаденције и егзибиционизма. Други тежак период је доба када је Битеф са Београдом и Србијом због Милошевићевог режима доживео да остане без иностраних трупа, јер су такве биле драстичне, по мени и контрапродуктивне, санкције светских сила.

Одабране представе су интерактивне и траже став гледаоца. Да ли очекујете да ће и ове јесни Битеф изазвати полемике?

У овом тренутку равнодушност и апатија су већи проблем наше средине него полемике. Полемике око представа Битефа су одувек биле кисеоник у којем овај фестивал нових тенденција дише пуним плућима.

Које представе бисте посебно препоручили? Да ли остварења инспирисана Зораном Ђинђићем?

Представе на тему Ђинђића су добро познате у нашој средини код сваког развијеног и критичког гледаоца. Ове представе на Битефу су и имплицитна полемика са домаћим фестивалима који нису имали смелости да уврсте ове представе у репертоар, зато што странка у којој је Ђинђић био првак није на власти. Оне су, такође, и одличан пример да политички ангажоване представе и оне које говоре о скорој прошлости могу да имају и достојанствен извођачки ниво. Да немају тај ниво не би биле на наредном 47. Битефу само због теме.

Волите да Београд буде свет. Да сте у финансијској могућности које бисте трупе и уметнике позвали ове јесени на Битеф?

Не умем тако сад да размишљам: шта би било кад би било. У сваком случају принцип је био да се смањи квантитет представа, а не њихов квалитет, што смо Ања Суша и ја предложили као формулу овогодишње селекције.

Списак ваших путовања у својству селектора Битефа од 1967. године до данас заузима преко 20 штампаних страна. Ове године путовали сте захваљујући помоћи страних културних центара и помоћу приватних контаката. Чиме то образлажете?

Није то пуна истина о путовању селектора. Помоћ иностраних културних центара бих назвао разумевањем и поштовањем Битефа. Било је нешто средстава за путовања и од дотација оснивача.

Уметност је увек индивидуална када је велика. Да ли је новац важнији од самих уметника?

Велика уметност је велика и када није индивидуална још од алтамирских пећина. Колективне су у најбољем смислу извођачке уметности као театар и игра, наравно, и тада као усклађивање индивидуалног и колективног. То је и тешкоћа, али и специфична лепота тих уметности.

Никада нисте узимали таблете за смирење јер самодисциплином све побеђујете. Булеварска штампа у време почетака Битефа, као што рекосте, хранила се тиме што је исмевала Битеф као симбол декаденције и перверзије. Данас се на многим сајтовима могу прочитати коментари: Мисија Битефа је завршена. Буџет који је Битеф добио је и више од онога што пружа последњих година. Тандем Ћирилов-Суша није у могућности да заинтересује публику... Какав је ваш коментар?

Јесам узимао пилуле, али само једном у животу, и то давно. И то није било поводом напада на Битеф. Не сећам се тачно тог неког баналног повода. Нису за мене пилуле, боље се смирујем самодисциплином. Од пилуле сам постао непрепознатљиво узнемирен. Булеварска штампа је радила свој посао... И гле апсурда! Што више таквих напада, прави љубитељи новог били су сигурнији да је Битеф њихова шоља чаја.Да мислим да је мисија Битефа завршена, не бих се њима ево већ 47. пут бавио. Да ли наш тандем успева да заинтересује публику, најбоље говоре распродате представе.

Да ли се прибојавате за будућност Битефа?

Будућност Битефа је у младој селекторки, у младој публици и у младим учесницима. Неко је оспорио дугогодишњи поднаслов: „Нове позоришне тенденције” Сувише је као некако шездесетосмашки. Међутим, као слоган и оријентир у избору имплиците тај поднаслов гласи: „Увек нове позоришне тенденције” За то не треба много памети да се схвати, али треба мало толеранције и логике.

Чини се да Битеф не иснпирише наше уметнике. Редитељи и глумци углавном не прате Битеф у оној мери у којој би то било потребно, зар не?

Боље да се чак и не инспиришу кад би се то сводило на имитацију. А није тако. Он утиче и на оне који га не прате. Такве ствари су у ваздуху, а не само у животу и на позорници.

Која је данас функција Битефа?

Да размрда нашу претежно конзервативну средину у свим областима. Филистарство је срећом на мети уметности код нас већ више од века. Да није снажних уметничких индивидуалности, оно би као паучина прекрила нашу уметничку област и остао би као јунак дана само бидермајерски самозадовољни малограђанин у удобним папучама који мрзи све прогресивно и истински лепо.