Дивља градња на језеру питке воде

Крагујевац – И поред тога што је на простору акумулације Гружа забрањена било каква градња, на обалама језера, са којег се водом за пиће снабдева више од 300.000 домаћинстава Крагујевца и околине, постоји више од 200 нелегалних објеката. Напори да се заустави захуктала „дивља градња“ до сада нису уродили плодом, а према мишљењу руководства крагујевачког ЈКП „Водовод и канализација“, последњи догађај би могао у потпуности да анулира све досадашње акције овог предузећа задуженог за испоруку здраве пијаће воде.

Наиме, одлуком Апелационог суда, Ненад Луковић власник рибарског етно-села, које се састоји од 13 дрвених кућица, подигнутих на самој обали језера недалеко од моста и пута који спаја Крагујевац и Чачак, ослобођен је кривичне одговорности за нелегалну градњу. Осим њега, одговорности је ослобођен и Томислав Павловић, некадашњи начелник општинске управе Кнић, који је Луковићу издао дозволу за градњу. Суд је у образложењу навео да се тужба „Водовода“ одбацује због апсолутне застарелости кривичног дела.

– Не желим да се мешам у рад суда, али морам да упозорим да би оваква одлука могла да проузрокује несагледиве последице по безбедност акумулације и да негативно утиче на процес производње здраве пијаће воде. Бојим се да ће оваква пресуда само подстаћи дивљу градњу на акумулацији која Крагујевац и привреду града, практично, држи у животу – изјавио је директор „Водовода“ Обрен Ћетковић на конференцији за новинаре.

Судски спор око рибарског етно-села покренут је још пре шест година, с тим да је инвеститор у међувремену успео да прибави документацију и од општинске управе у Книћу, на чијој се територији налази језеро, добије грађевинску дозволу. Дозвола је, како кажу у крагујевачком „Водоводу“, издата упркос томе што је надлежна книћанска инспекција претходно донела решење о рушењу рибарских кућица. То решење потврдило је и некадашње министарство за просторно планирање и заштиту животне средине, али и Врховни суд РС.

– Ми само тражимо да надлежни органи раде у складу са законом, којим је на акумулацији забрањена свака градња – поручио је Ћетковић.

Пре неколико година, по отварању овог спора, уз писмо које нам је послао, власник рибарског села Луковић је приложио и документацију која му, како је навео, даје за право да заврши започете објекте. Наглашавајући да рибарске кућице гради на свом имању, он је поручио и да ти објекти ни на који начин не угрожавају акумулацију и еко-систем језера.

Његова идеја је, како каже, била да подстакне развој туризма у свом родном крају и из Велике Британије, где годинама живи, на обале гружанског језера доведе богате риболовце и љубитеље одмора на селу. Објаснио нам је и да је до сукоба са крагујевачким „Водоводом“ дошло пошто је одбио да „преговара“ са руководиоцима овог предузећа.

Крагујевачки „Водовод“ је пре две године са језера уклонио стотинак дрвених рибарских платформи и других нелегалних објеката, који загађују воду и поскупљују процес прераде. Иако је то урађено по налогу надлежних републичких инспекција, на адресу овог предузећа стигло је неколико приватних тужби, у којима власници захтевају да им се надокнади штета.

Осим рибарских барака, на обалама језера има и правих вила од камена и другог чврстог материјала. Такође, пољопривредници из околних села на својим имањима поред акумулације без икакве контроле подижу кокошарнике и штале, гаје и прскају усеве. И све то упркос чињеници да је у зони санитарне заштите (500 метара од обале) забрањена градња и коришћење хемијских средстава.