Истина о шумаричкој трагедији

Крагујевац – После четврт века бављења шумаричком трагедијом, професор историје и виши кустос у крагујевачком Спомен-музеју "21 октобар" Станиша Бркић завршио је књигу "Име и број". Рукопис се налази у штампарији, а пре објављивања, аутор за "Политику" говори о, за многе запањујућим, кључним подацима које, како сам каже, прикупља још од 1982. године.– Нисам јурио број, већ податке о стрељанима. Прикупљао сам све што се могло прикупити, по архивама, од сведока трагедије, родбине убијених. Број се сам појавио. Октобра 1941. у Крагујевцу и околним селима стрељано је 2.796 људи. За толико људи постоје подаци. Они су различитих нивоа, а минимум је био да постоји име, презиме, година и место рођења – каже Бркић. Број није коначан, напомиње Бркић, али "то више није питање стотина, већ једног или два имена", додаје оваj професор историје.

Готово седам деценија после трагедије, аутор књиге "Име и број" открива како се дошло до цифре од 7.000 стрељаних.– Обично се мисли како је број од 7.000 убијених – комунистичка творевина. Погрешно. Први помен тог броја налазимо у минеју старе цркве, богослужбеној књизи за октобар. На сам дан трагедије, или неколико дана после, прота Драгослав Величковић записао је да је стрељано 7.000 Крагујевчана. То је био његов први утисак, а утисак је морао бити страшан – вели Бркић и објашњава шта се потом дешавало.

Сведочење под утиском

Према његовим речима, тешко је било одупрети се утиску да је побијено много људи.– Начелник безбедности Дунавске бановине Данило Михаиловић, тврди како Немци лажу да су стрељали 2.300 људи и каже да је, према његовој процени, убијено између 7.100 и 7.300 грађана. То каже неколико дана после трагедије и у свом извештају напомиње да је обишао Крагујевац уздуж и попреко. После рата, на суђењу у Нирнбергу, Живојин Јовановић, један од оних који су преживели стрељање, сведочи како је у Крагујевцу убијено, такође, 7.000 људи. Свој утисак је, како стоји у записима са суђења, засновао на црним барјацима и броју панаија које су дан после стрељана донете у цркву. Тако се та прича ширила – каже Бркић и додаје да "не постоји критичан моменат када је постала званична".

Са друге стране су, вели овај професор историје, званични документи. А најпрецизнији су, каже Бркић, они које је изнела послератна власт.– После осам месеци истраживања злочина, када је током 1944. и 1945. саслушано на стотине чланова породица убијених, Државна комисија за истраживање злочина окупатора и њихових помагача, 12. јула 1945, шаље свој извештај у Београд, а у њему стоји да је, према прикупљеним подацима, укупан број стрељаних 2.324. У штурим подацима немачке команде помиње се број од 2.300. У свом извештају од 27. октобра то каже и мајор Паул Кениг, који је руководио одмаздом.

Бркић сматра да је повећавање броја настрадалих било погубно и по жртве и по историју.– Од седам хиљада убијених је направљен мит, он је довео до губитка идентитета жртава, а свако ко је хтео да истражи овај злочин, сусрео се са непремостивом препреком. Једноставно, није било имена и презимена којима би се попунила ова цифра. Зато су многи историчари одустајали – вели Бркић.

Једно од питања на које је покушао да одговори аутор књиге "Име и број" јесте и "зашто су Немци стрељали више него што је планирано".

Он полази од догађаја на Думачи, локалитету између крагујевачких села Љуљака и Брзана, где су партизани и четници, 16. октобра 1941, у заједничкој рацији убили деветорицу и ранили 27 немачких војника.– Један немачки војник је касније преминуо, али ако је било 100 за једног убијеног и 50 за рањеног, што је био и званични проглас немачке команде, откуд 2.796 – пет стотина људи више него што је планирано. У немачким извештајима каже се да је било и покушаја бекства заробљених, да су неке групе успеле да се извуку и да је у том метежу дошло и до погибије војника. У једном извештају стоји да је погинуло неколико немачких војника, а у другом да је живот изгубило двоје. То је, према подацима до којих сам дошао, могло изазвати бес код капетана Фрица Фидлера, који је руководио стрељањем у селима Маршић и Илићево. Не могу да тврдим да је због тога убијено више људи него што је предвиђено, али ово је логична претпоставка – каже Бркић.

Одмазда због "бандита"

Стрељања су почела 19. октобра у селима око града, пошто је крајскомандант Ото фон Бишофсхаузен, како наводи Бркић, сматрао да се "ту крију бандити". Одмазда у Крагујевцу уследила је након што је немачка команда увидела да по селима не може да сакупи довољан број људи.– Прва стрељања у Крагујевцу су се догодила 20. октобра увече. На стратишта су одведени Јевреји, националисти и симпатизери комуниста. У том злочину су своју улогу одиграли и љотићевци, који су хапсили људе. Главни чин злочиначке одмазде одиграо се сутрадан, 21. октобра.

Према подацима који ће бити објављени у књизи "Име и број", Немци су погубили четрдесеторицу дечака, узраста од 11 до 15 година, 261 средњошколца и 16 младића између 19 и 21 године.