Како нас прислушкују

„O неким темама не разговарам телефоном”, рекао је немачки министар унутрашњих послова Ханс Петер Фридрих, после откривања афере „Призма”. Дао је савет како да се избегне надзор и заштити приватност: „Свако би требало да размисли какве вести размењује посредством интернета и мобилне телефоније.”

Немачка канцеларка Ангела Меркел подржала је министра да би – после примедбе да, ипак, мора постојати разуман баланс између заштите приватности и заштите од тероризма – најавила европску иницијативу за заштиту приватних података. Политичка Европа, за сада, невољно или недовољно енергично реагује. Можда и зато што су европске службе умешане колико и америчке у глобалну аферу масовне шпијунаже грађана.

Довољно је сагледати наизглед неповезане системе контроле да би се схватило да је израз „стаклени човек” реалност. Извори информација су бројнији од оних, садржаних у шпијунским системима. Шпијуни имају увид када, куда и колико често путујемо, шта купујемо. Толико хваљено право на приватност постало је – мртво слово на папиру.

Недељник „Шпигл” открио је јуче нове димензије европског, у овом случају немачког лицемерја. Цитирао је из докумената из којих произилази да је америчка Национална безбедносна агенција НСА у јануару ове године, у интерном извештају, похвалила немачки БНД да је „кључни” партнер Американаца, од Европе до Авганистана. Његовом председнику Герхарду Шиндлеру одала је признање да се заузео против пооштравања закона за заштиту приватности у Немачкој и у ЕУ.

Ханс Георг Масен, шеф немачке службе унутрашње безбедности, признао је да Американци обучавају његове службенике како да користе шпијунски софтвер за масовни надзор електронских комуникација, развијен у САД за немачке потребе... Масен је рекао да се програм користи „само у експерименталне сврхе”. Приде, немачка служба БСИ, која одобрава комерцијалну употребу заштитних програма за шифрирање, заштиту од вируса и од упада хакера, прослеђује све податке Американцима – пре него што стави печат на дозволу за коришћење. Ти програми се користе и у Србији...

Како ствари стоје, европски, али и амерички политичари, требало би да се дубоко замисле – кога и када надзиру и где су границе прихватљивости шпијунаже која подсећа на времена када је ширење вести „испод руке” одлучивало о судбинама људи. Стара пракса да се сваки домар „унапређује” у полицијског доушника, данас је замењена напредном технологијом, али су последице остале исте.

На грађанима је, дакле, да дигну глас, не би ли бесмислене мере надзора биле укинуте, будуће злоупотребе законски санкционисале. Демократија има инструменте да би се све ово остварило – од појединачних протеста до покретања иницијатива. У крајњем случају, необорив аргумент је – глас на изборима. Управо у Немачкој се види колико глас на изборима може да буде ефикасан. Аналитичари листом истичу да опозиција има само једно „оруђе” против актуелне владе на предстојећим изборима – усијање већ вреле афере.