Тањи чек због журбе у пензију

У Србији је готово постало правило да се у пензију иде чим се стекне један услов, иако дужи стаж доноси који динар више на чеку. Без обзира на то данас од 760.689 старосних пензионера у Србији, оба услова за пензију испунило је 353.525 или око 46,5 бивших запослених, показују најновији статистички подаци ПИО фонда.

 За овај податак највише је „крив” актуелан Закон о ПИО који не награђује дужи радни век, какав је случај у Европи, а на шта последњих месеци апелује и Фискални савет, наглашавајући да смо се као земља обавезали да ћемо у наставку реформи пензијског система ићи на награђивање, односно кажњавање, оних који оду касније, односно раније у пензију.

Додатни разлог због ког се не остаје дуже на послу је и чињеница да је садашњи начин обрачуна пензија (све године радног стажа од 1970) много неповољнији од оног када се за просек узимало последњих 10 година рада, што је умањило пензије за око 20 процената у просеку.

Статистика ПИО фонда показује да је просек стажа код мушкараца 36, а код жена 31 година. Са 40 и више година радног стажа има 44,7 одсто мушкараца, док је 48,35 процената жена радило дуже од 35 година.

 Жене које су у пензију отишле с 35 година, како им то закон омогућава, примају просечну пензију од око 28.566 динара. Оне које су продужиле радни стаж на више од четири деценије примају око 37.000 динара.

Мушкарци који су радили дуже од четири деценије примају у просеку око 44.000 динара, а они до 40 година за око 10.000 динара мање. Реч је о просечним пензијама. Они који су имали велике плате све време док су радили одскакаће од овог просека, истичу у пензијском фонду.

Актуелни закон, напомињу у ПИО фонду, не треба да збуњује оне који желе да наставе да раде и дуже од 40 године, зато што им се стаж у том случају не рачуна као док су радили до 40 година. Свака година стажа преко 40 рачуна се као пола од вредности, па ако неко ради 45 година рачуна се као да је радио 42,6 година. То се наравно неће одразити на њихова примања јер ће сваки динар уплаћених доприноса ући у основицу за обрачун пензије, радио он и 60 година, објашњавају у пензијском фонду.

Иако су пооштрени услови за пензију и за мушкарце и за жене, број нових пензионера у прошлој години већи је за око 16.058, што је више за око 4.000 него у 2011. Све се то одражава и на однос укупног броја пензионера и осигураника који износи један према 1,1 па у овом часу има 1,4 милиона пензионера и 1,5 милиона осигураника.

Када је реч о инвалидским пензијама сваки трећи у пензију је отишао због болести крвотока, а сваки четврти због тумора. Остале болести у структури инвалидских болести учествују с око 11 одсто, а душевни поремећаји с око 10,69 одсто што је у односу на пре пет година пад за око пет одсто, закључују у пензијском фонду.