Безакоње у послу приватних детектива

Приватни детектив има службену легитимацију издату од МУП-а, може да носи оружје али да га користи само у случају напада на сопствени живот, а податке прикупља само од особа које желе да му дају тражене информације. Као и чувени холивудски лик Филип Марлоу, мора да има свој радни простор али обавезно из две целине – визуелно и звучно одвојене канцеларије и чекаонице.

Овако би могао да изгледа профил приватних детектива у Србији. Могао – јер одговарајући закон још не постоји, док правна регулатива у Републици Српској и Црној Гори предвиђа поменуте детаље па је вероватно да ће они бити прихваћени и у Србији. Чињеница да не постоје прописи не значи да нема приватних детектива. Напротив, приватни сектор безбедности све је бројнији па многе фирме, уз физичко-техничко обезбеђење, нуде и детективске услуге.

– Грађани, у неким случајевима и фирме, имају потребу за ангажовањем стручњака да би заштитили неко своје право или интерес, а да при томе не постоји основ за ангажовање полиције, што је отворило простор за детективску делатност – каже проф. др Мићо Бошковић, редовни професор Факултета за правне и пословне студије из Новог Сада и предавач на предмету Основи детективске службе и криминалистичке оперативе.

Досадашња искуства говоре да родитељи имају потребу да контролишу кретање своје деце, да грађани желе да уђу у траг дужницима или несталим предметима. Наиме, ако се ради о такозваном ситном делу крађе полиција није обавезна да ради на том случају, па преостаје ангажовање приватног детектива. Они траже и нестале особе чији је нестанак пријављен и МУП-у, с тим да ако се утврди да је нестанак последица злочина случај преузима полиција. Потребу за детективима имају и правна лица, на пример осигуравајућа друштва ако треба утврдити узрок пожара на осигураној имовини или околности под којима је нестало осигурано скупоцено возило.

Професор Бошковић је у уџбенику "Основи детективске делатности" анализирао Закон о агенцијама за обезбеђење лица и имовине и приватној детективској делатности Републике Српске и Закон о детективској делатности Црне Горе. Имајући у виду сличност правних система, извесно је да ће у Србији бити прихваћена нека решења из ова два закона.

У државама ЕУ углавном полиција издаје дозволе за обављање послова приватне безбедности, с тим што се разликују услови. Издавању дозволе претходи оперативна провера власника и запослених у предузећу за приватну безбедност, како би се спречио улазак оних са криминалном прошлошћу.

"Одобрење" у Црној Гори, односно "овлашћење" у Републици Српској, такође издаје орган унутрашњих послова. Ако кандидат има две (у Црној Гори) или три (у РС) године искуства у полицији, безбедносним службама у војсци или обавештајним агенцијама сматра се да има положен стручан испит за детектива. Занимљиво да се у Словенији баш овој категорији становништва забрањује да се бави детективском делатношћу.

Важно је напоменути да приватни детективи не могу да користе овлашћења полиције. Прикупљање података мора да буде у складу са законом, подзаконским прописима и кодексом детективске етике. Детектив не сме ниједном радњом ограничавати слободу кретања, примењивати силу, претњу или уцену, а није овлашћен да позива грађане да би дали изјаву што је искључива надлежност полиције.

Анализирани закони изричито прописују да детектив не сме користити средства и направе за електронско снимање или прислушкивање, али не наводе забрану употребе детектора лажи.