Србија прави мрежу од 212 мини- централа

Уколико у Србији буде саграђено 212 мини-хидроелектрана снаге 80 мегавата, како најављују у Министарству енергетике, које је пре два дана потписало меморандум с потенцијалним инвеститорима, више од 50.000 домаћинстава или град као што је Сомбор, могло би да се снабдева струјом, али под условом да електричну енергију не користи за грејање, каже за „Политику”, др Слободан Ружић, бивши помоћник министра енергетике.

Дејан Трифуновић, помоћник министра енергетике, објаснио је да је значај овог пројекта утолико већи ако се зна да хидроелектрана Газиводе, снаге 35 мегавата, лети снабдева струјом читав север Косова и Метохије са 40.000 становника.

Он је објаснио да ће инвеститорима бити гарантован откуп струје по повлашћеним ценама у року од 12 година, наглашавајући да је производња из обновљивих извора енергије један од најбољих бизниса у Србији. У Србији, иначе, према уредби о подстицајним тарифама за производњу струје из обновљивих извора енергије, за мале хидроелектране предвиђене су подстицајне мере од 7,38 до 13,72 евроцента по киловат-часу.

Србија има ту срећу да на мањим рекама може да сагради на стотине малих хидроелектрана. Потенцијал малих водотокова се процењује на око три одсто укупног потенцијала обновљивих извора у Србији, а када би се тај потенцијал искористио могло би да се добије око 4,7 одсто од укупне производње струје и 15 одсто годишње укупне производње електричне енергије у хидроелектранама, што износи око 10.000 гигават-сати.

Упитан колико је реално да се у Србији у законском року изгради нових 212 мини-хидроелектрана и колико су ови мегавати важни за електроенергетски систем, Ружић каже да је скептичан да ће се посао изгурати до краја, али не зато што нема воље, него што је процедура добијања дозвола и даље врло дуга и компликована па је инвеститорима потребно и по две године да прикупе папире, ако хоће да раде по закону.

– До сада се ништа није урадило да се тај поступак скрати, па овакве најаве више звуче популистички и у дневно политичке сврхе, каже он и не спори да је сваки нови мегават преко потребан Србији. Уколико се од најављених 80 сагради и 10 мегавата за пет година, то никако не треба потцењивати, објаснио је Ружић рекавши да ће и то бити велики напредак. Изградња нових капацитета важна је и због упошљавања радне снаге, ангажовања домаће грађевинске и електроиндустрије, а ефекти ће се осетити и у екологији, јер ће се смањити емисија угљен-моноксида.

Меморандум који је потписан, међутим, не значи инвеститорима готово ништа, ако не успеју да добију сагласност локалне самоуправе, локацијску дозволу, односно не реше имовинско-правне односе. Без тога је правна снага овог меморандума једнака нули, каже наш саговорник.

Производња струје из обновљивих извора је обавеза Србије према ЕУ и најава градње нових 80 мегавата из мини-хидроелектрана је велики корак ка реализацији тог циља, каже Слободан Петровић, секретар Удружења за енергетику у ПКС.

– Не мислим да је овде реч о популизму, већ озбиљна намера да Србија до 2020. године 27 одсто укупне енергије добије из обновљивих извора, као што се и обавезала да ће да уради. ЕПС је већ саградио и пустио у рад прву мини-хидроелектрану Провнек уоколини Врањске Бање која задовољава потребе 500 домаћинстава, а у плану је ревитализација и градња 156 нових објеката за које је обезбеђен новац страних банака, каже он.

Сваки мегават који се нађе на мрежи важан је за електроенергетски систем Србије која за 25 година није ништа ново саградила, а са ових 80 мегавата инсталисане снаге могло би да се снабдева и греје на струју једно мање место у Србији, закључује Петровић.