За своју душу – и глас

Пет Белинијевих соло песама, четири Бизеове, по две Росинијеве и Доницетијеве и по једна од Моцарта, Вердија, Маскањија и Леонкавала – укупно седамнаест на програму је сутрашњег концерта младог тенора Дејана Максимовића који ће, уз клавирску пратњу Иване Илић, извести у сали Београдске филхармоније. Тако ће великани опере овим концертом бити представљени не оперским аријама, као обично, већ у једном другачијем светлу, мање познатом нашој публици.

Са београдским тенором разговарали смо таман пошто је скинуо "костим" Ленског, након представе "Евгеније Оњегин" П. И. Чајковског. Подсетимо, овај солиста Опере Народног позоришта био je и Гуноов Фауст, и Алфред из "Травијате", и Родолфо из "Боема", и Војвода од Мантове у "Риголету" и... Хофман у "Хофмановим причама" у Мадлениjануму, и учесник у пројектима Љубљанске и Сарајевске опере. О овом свом необичном музичком излету испричао нам је:

– Идеја је била да програмом какав се код нас ретко изводи представим и себе и славне композиторе. То је разнолика музика, неке песме подсећају на оперске арије, а има и оних које су лакшег нотног склопа, блиске италијанским канцонама. Не знам тачно њихову историју, али знам да су и данас популарне, поготову у Италији. То су песме лирских расположења, има ту љубави, радости, туге, смрти чак, каткад и филозофије, оне животне, без високих претензија. Међу "текстописцима" соло песама су и позната имена, као Иго или Готје. Оваква музика може да задовољи и стручни и такозвани шири аудиторијум. Као певач радим ово за своју душу, али и за свој глас. Мислим да је за нас важно да, према сопственом избору, урадимо један солистички концерт годишње. Ја то видим као апотеку за мој глас, одмор од опере, који учвршћује технику и враћа у неке  певачке колосеке, изгубљене због непрестаног рада у опери.

Неке песме са сутрашњег концерта и данас су веома популарне. Вечити "хитови", евергрин класике, такве су, рецимо, Росинијева "Danza", Леонкавалова "Mattinata", Маскањијева "Serenata"... И велики певачи, попут Паваротија, практикују на својим концертима да оперске арије повремено "филују" оваквим песмама, поготову Белинијевим. Кад овај концерт прође, Дејан Максимовић бавиће се новим за нову сезону. Засад само каже да би то требало да буде нешто друго: други жанр, епоха, инструмент који ће га пратити... Ускоро ће више размишљати о томе. Као и о плановима да се чешће појављује на аудицијама у страним операма и, нада се, чешће и на њиховим сценама. Једном ногом он је већ у Италији, на усавршавању на Катедри за певање на Конзерваторијуму у Трсту, код педагога Рите Сусовске. Повремено стиже да погледа и представе у италијанским градовима, а следећи корак за који се спрема су аудиције.