Веза важнија од дипломе

"Диплому у џеп – пут под ноге", девиза је које се и даље придржава већина младих са Београдског универзитета, показује најновије истраживање Маркетинг радионице, непрофитне студентске организације Економског факултета у Београду. У истраживању које је спроведено током априла ове године и у којем је учествовало 1.200 академаца са разних факултета, 33 одсто испитаника је одговорило да по добијању дипломе жели да напусти Србију. Да неког помака ипак има, показује и то што је овај проценат у прошлогодишњем истраживању био 54 одсто. За останак "на родној груди" било је 25 одсто испитаника, наспрам 15 процената из 2006. године. Неодлучних је лане било нешто више од 30 одсто, а ове године – 42 процента.

А који су то разлози због којих би млади напустили земљу? Испитаници су на прво место издвојили низак животни стандард (28 одсто), затим даље школовање (21), бесперспективност (15) и несигуран живот (13), али и незапосленост (12) и политичке разлоге (осам процената)...

А када је реч о политици, према овим резултатима, млади имају највише поверења у ДС (скок са 16 одсто прошле године на 30 процената у 2007.), затим у СРС (скок са 10 на 13 одсто), док су изједначени ЛДП (скок са 4,5 на 11 процената) и ДСС-НС (скок са шест на 11). Ове године је 25 одсто академаца одговорило да нема поверења ни у једну партију на нашој политичкој сцени, док је лане тај проценат био изнад 50.

Такође, више од половине академаца сматра да би Србија уласком у ЕУ више добила него изгубила, док 40 одсто њих сматра да ће Косово бити независно, али под међународним протекторатом. Занимљиво је да је у односу на прошлогодишње истраживање смањен број оних који виде независност као опцију у будућности (52 процента лане), а да се дуплирао број оних који верују у Космет као саставни део Србије са широком аутономијом (девет одсто 2006. године).

Део истраживања односио се и на услове школовања на нашим факултетима. Чак 84 одсто испитаника сматра да се новац прикупљен од школарина не користи довољно за побољшање услова студирања, док је за изједначавање звања дипломирани и мастер 60 процената академаца. Студентска очекивања испуњена су када су у питању уџбеници (просечна оцена 3,62), професори и предавања. Нешто су лошије оцењени наставни програми (тројка), док су академци најмање задовољни функционисањем студентских служби (просечна оцена 2,55).

Само 12 одсто испитаника има чланску књижицу неке од студентских организација, док 39 одсто академаца није упознато са активностима својих организација.

Упитани "који су фактори данас у Србији пресудни приликом запошљавања", већина студената Београдског универзитета је одговорила – веза. На другом месту су, по њиховом мишљењу, "личне способности", затим следи "препорука", а најмање њих одговара да је приликом запошљавања пресудна – диплома.

За конкретан пример корупције на свом факултету зна 24 одсто студената, али 65 процената академаца то ипак не би пријавило надлежним органима. Око девет одсто њих је признало да би ту информацију искористило на одређени начин.

На питање које су предности приватних у односу на државне факултете, 29 одсто испитаника је одговорило – бољи услови студирања, 15 процената – више практичног знања, 22 одсто – нешто друго, док 34 одсто њих тврди да предности не постоје.

Занимљиви подаци добијени су и на питање "колико сте пута до сада били у иностранству, не рачунајући земље бивше СФРЈ". Акције бројних невладиних организација и амбасада, типа "упознајмо Европу", очигледно су уродиле плодом, јер је 52 одсто испитаника до три пута прешло границу, а више од три пута – 37 процената. Пасош није употребило само 11 одсто академаца.

Када је реч о слободном времену, културно-историјске знаменитости у Србији не посећује 22 одсто младих. Они најчешће гледају Б92, РТС и Пинк, док су најчитаније дневне новине, по одговорима академаца, "24 часа", "Блиц", "Вечерње новости" и "Политика". Студенти најчешће иду у биоскоп (41 одсто) и на концерте (29 процената), а нешто слабије у позориште (20 одсто) и на изложбе (шест процената). Најважнији фактор приликом одлуке да ли ће посетити неки културни догађај јесте – цена улазница.

Кондом никада не користи 13 одсто студената, док је 26 процената признало да је користило или користи неко од наркотичких средстава.