Због тајних затвора ЦИА Пољска пред судом

Варшава – Европски суд за људска права прихватио је да размотри други случај против Пољске око оптужби да је допустила да ЦИА има тајне затворе на њеној територији, чиме се појачава притисак на Варшаву да открије колико је умешана у амерички „рат против тероризма“, јавио је Ројтерс.

Суд у Стразбуру размотриће тужбу у Саудијској Арабији рођеног Абу Зубајдаха који тврди да је пре десет година био незаконито заточен у тајном затвору ЦИА у Пољској.

Његов случај биће разматран упоредо сараније отвореним случајем Абдела Рахима елНаширија, држављанина Саудијске Арабије, који тврди да је био у истом затвору у коме су били заточени и испитивани они који су били осумњичени да су оперативци Ал Каиде.

У тужбама које су поднели адвокати ове двојице тврди се да су они приватним авионом допремљени до удаљеног аеродрома у Пољској, а онда колима пребачени у близину села Старе Кјејкути, где су, кажу, били подвргнути разним истражним техникама, укључујући придављивање, за које активисти за људска права кажу да је тортура.

Пољски званичници не признају да су на територији њихове земље постојали или да постоје затвори ЦИА. Суд је, ипак, наложио Пољској да одговори на оптужбе до 16. септембра.

                                                                                             ***

Пољска није једина држава која би требало да се нађе пред Европским судом за људска права због сарадње са ЦИА. Следећи „кандидат” је Румунија, мада њени званичници такође поричу било какву умешаност у недозвољену праксу испитивања у америчким тајним затворима.

„На територији Румуније нису забележене никакве активности страних служби”,званични је став румунског министарства спољних послова, које пориче постојање затвора „Брајт лајт”.

У извештајуневладине организације „Слободно грађанско правосуђе” истиче се међутим да је овај румунски затвор био „најцрња међу црним локацијама” у Европи од пролећа 2003. до данас.

Иницијатива ове НВО, под називом „Глобализација тортуре”,један је од основних докумената према коме се суд у Стразбуру равна. У њему се, уз Пољску и Румунију, именују 54 земље као учеснице у програмимаЦИА у којимаје најмање 136 заточеника било у тајнимзатворима и изложено мучењу.

САД су признале постојање „специјалних затвора”, али тек пошто се у Европи захуктала кампања против илегалног третмана лица произвољно проглашених за терористе, и пошто је истрага специјалног известиоца Савета Европе Швајцарца Дика Мартија донела прве резултате.

Администрација Џорџа Буша наложила је надлежнима да у 2006. образложе постојање тајних затвора. Задатак је додељен је Џону О. Бренану, који је претходно напустио положај шефа Националног центра за борбу против тероризма. Он је јавности саопштио да је био упознат са „веома успешним програмом испитивања – виталним средством у борби против тероризма”.

Бренан, који је од марта ове године директор ЦИА, није навео земље које су примиле иследника ЦИА, али је прошлог месеца био у Пољској, први пут од 2005.

Теме разговора нису обелодањене јавности, а пољски медији су само јавили да је Бренан боравио у Варшави, апотом отишао за Румунију, што је потврђено на званичном сајту румунског председника.

У анализама европских медија истиче се да су разлози Бренанових посета очигледни. Немачки „Цајт” пореди Бренанову посету Пољској са посетом представника америчке администрације Панами 18. јула ове године.

У Панами је, на основу међународне потернице, лишен слободе бивши шеф ЦИА у Милану Роберт Шелдон Леди који је у Италији правоснажно осуђен на осам године робије због организације отмице наводног египатског терористе Абу Омара. Панамски званичници су већ следећег дана спровели Шелдона на аеродром, одакле се вратио у САД као слободан човек.

У међувремену тужиоци у Пољској настављају криминалну истрагу поводом оптужби да су пољски званичници били упознати са затворима ЦИА. Истрага траје пет година без знакова да ће скоро бити завршена.