Ко заради, одузеће му се

Ваљево – Ваљево је један од ретких градова у унутрашњости Србије у којем су чак четири установе културе добиле статус установа од националног значаја. Једна од њих је и Народни музеј у Ваљеву, који бележи све већи број посетилаца, али и новца у каси. Међутим, због тога лако може да се деси да буде ударен по прстима. Наиме, по нацрту новог закона о буџетским установама, новац који зараде као такозвани сопствени приход, држава може да им одузме.

Др Владимир Кривошејев, директор ваљевског музеја за „Политику”, каже да је централну поставку за шест месеци у овој години видело око 18.000 посетилаца, док је кроз комплекс Бранковине, који је у саставу музеја, прошло чак њих 23.500. Од улазница и продаје сувенира музеј је остварио сопствени приход од 4,5 милиона динара, док су његови посетиоци код других пружалаца услуга у граду – од хотелијера, код којих је било преко 4.000 ноћења, до ресторана – потрошили преко двадесет милиона динара. У времену када се због беспарице може чути да су многе установе културе или њихови пројекти пред гашењем, информације као што је ова из Народног музеја у Ваљеву, охрабрује и говори да није све баш тако црно и пропало у култури.

Наш саговорник истиче да је за овакво пословање потребно имати добру мустру, вољу, али и разумевање.

– Многи су ме чудно гледали пре неколико година када сам поредио наш музеј и чувени Лувр – објашњава др Владимир Кривошејев. – Многа искуства из његовог рада су нам користила, па као установа од регионалног значаја постижемо неочекивано добре резултате. Тај мегамузеј у прошлој години, рецимо, имао је девет милиона посетилаца, између осталог због лаке приступачности основним информацијама, посебно маркетиншким. Наш музеј, примера ради, имао је око 18.000 посетилаца, од чега је 1.273 странца, од Русије преко Холандије, Америке до Кине и Јапана. Замислите када три грађанина Холандије у обиласку најзанимљивијих музеја у свету на списку имају и ваљевски. Међутим, и поред свега лако се може догодити да наш добар рад буде дезавуисан, а запослени демотивисани. Јер, најављене законске промене указују на то да ће сопствени приходи остварени у установама културе које се финансирају из буџета бити одузети. Сопствени приходи су тренд у свету, а ми и у времену велике беспарице желимо да га зауставимо. Код нас мали број музеја остварује сопствене приходе па се плашим да ће после промене новог закона о буџетским установама и организацијама и за њих та добра пракса постати прошлост.

Др Кровишијев сматра да је магнет којим ваљевски народни музеј привлачи велики број посетилаца то што су све поставке – од централне преко оне у Муселимовом конаку, Кули Ненадовића и Бранковини – урађене по концепту који је врло сугестиван, узбудљив и поучан са пуно пратећих ефеката. Рецимо, презентација сече кнезова у подруму Муселимовог конака је нека врста перформанса који је јединствен на нашим просторима. Са друге стране, приче и експонати о лози Ненадовића, догађајима из Првог и Другог српског устанка, живота и војевања војводе Живојина Мишића и песникиње Десанке Максимовић могу се „у пуном капацитету” наћи једино у Народном музеју у Ваљеву. Особеност ове установе културе су и пратећи садржаји – од филмова, преко трибина и изложби, а ангажују и волонтера и такозване спољне сараднике. Дакле, има много тога што раде по угледу на Лувра, то засад гарантује успех, али ако дође до одузимања сопствених прихода и сами запослени, како каже др Кривошејев, брзо ће се претворити у музејске експонате.