Кромпиром у гонг

Од нашег дописника из Беча
За разлику од своје богатије колегинице – галерије Кредитаншталта, галерија модерне уметности аустријске банке Баваг, због релативно малог изложбеног простора и модерног ентеријера, углавном показује тематске и често веома актуелне радове реномираних интернационалних уметника. У интимној атмосфери Баваг галерије у којој су до сада, између осталих, боравили Кендис Брејтс, Сем Тејлор Вуд, Хејмиш Фултон, Сала Тике, Тони Крег и Георг Базелиц до 16. јуна тече изложба "Кромпиром у гонг" ексцентричног канадског уметника Роднија Грејема. На дисплеју су три пројекта настала 2006: "Кромпиром у гонг", "Три музичара" и "Буђење". Ова трилогија се концентрише на оптимизам и идеализам позних 1960-их и раних 1970-их који је владао на пољу филма и фотографије.

Инсценирање стварности

Родни Грејем, који у својој активној, двадесетогодишњој интернационалној каријери са непоколебљивим инатом изнова слама табуе и преиспитује постављене стандарде у уметности, са поносом истиче како га не интересује да се поистовети ни са једним правцем или техником рада: "Можда је напорно када се стално проналазиш, али то читаву ствар чини интересантном" До сада се окушао у фотографији, филму, видео-инсталацијама, скулптури, композицији, а ако је веровати Шепарду Штајнеру, аутору чланка "Талентовани аматер" из мартовског издања часописа "Модерн пејнтерс", његов најновији пројекат – бављење сликарством, доноси изненађујуће добре, иако не и сасвим оригиналне резултате: "Његов рад је... и фигуративан и полуапстрактан и варира у стиловима од биоморфне апстракције до мртве природе изведене из кубизма." У интервјуу датом Штајнеру, Грејем каже како га је на сликање подстакао рокенрол као продужетак његовог виђења идеје перформанса.

Оваква изјава не звучи необично некоме ко је упознат са Грејемовим радом. Неке од његових најуспелијих фотографија инспирисане су познатим личностима са музичке сцене. Типичан пример је изложена серија радова "Буђење" базирана на фотографији групе Блек Сабат (1970) аутора Криса Волтера. На дотичној фотографији Ози Озборн са подсмехом показује на бескућника који лежи на клупи у парку, док остали чланови састава, смејући се, гледају директно у објектив фото-апарата. Грејем се у "Буђењу" у изванредно урађеној фото-монтажи ставља у улогу бескућника са циљем да се изруга сопственој неоствареној амбицији каријере рокенрол звезде. "Тек у позним годинама сам почео да свирам и јако ми се допала слика у којој ми се та група младих хеви металаца руга" – објашњава Грејем у пропратном тексту изложбе. Елемент анонимног појављивања у сопственим остварењима је скоро хичкоковски по финесама у припремању комичних минијатурних рола, а преплитање аутентичних сцена из свакодневног живота са секвенцама из прошлости не одаје утисак "већ виђеног".

Актуелна изложба "Кромпиром у гонг" добила је назив по истоименом црно-белом шеснаестомилиметарском филму насталом 2006, који чак прецизира и годину свог наводног настанка – 1969. Десетоминутни филм представља имагинарног уметника покрета Флуксус који седи на столици из које инсценирано опуштеним монотоним потезима, бесомучно дуго гађа кромпиром у постављени гонг. Филм је заправо инспирисан анегдотом о бубњару састава Пинк Флојд Нику Мејсону, који је 1960-их током једног подужег џем-сешна из досаде гађао оближњи гонг поврћем. Улогу наводног Флуксус уметника тумачи лично Грејем, обучен и исфризиран у стилу тадашње њујоршке моде, а читава атмосфера: амбијент, публика и најситнији реквизити, наштимовани су тако да "одговарају естетици конкретне поезије 1960-их", како се наводи у прес тексту изложбе. Овај перформанс је иницирао серију других, од самог почетка планираних пројеката од којих је најпознатији "Есенција дима" Наиме, од кромпира бацаног на гонг дестилисана је вотка која је потом усута у четири за ту прилику посебно дизајниране флаше. На сваку од њих, уметник је налепио етикете са текстовима откуцаним на писаћој машини, а свака од њих заокружује поменуту естетику поезије.

На трагу Дилана

И последња из трилогије, триптихон инсталација "3 музичара" показује чланове ансамбла "Ренесанс фер" док изводе дела Матеа од Перуђе у ванкуверској унијатској цркви. Фотографије на основу којих је настала, такође су снимљене 1970-их.

Иако је неколико година фронтмен бенда UJ3K5 (изговара се као "ју џерк") са којим повремено прави турнеје по Европи, Родни Грејем не инспирише америчку музичку андерграунд сцену својим музицирањем, већ уметничким визијама њихове бранше. Грејема је недавно за Бомб магазин интервјуисала Ким Гордон, басисткиња састава Соник јут која је иначе његов ватрени обожавалац. Током интензивне размене утисака о савременим музичким токовима, Грејем је именовао своје највеће узоре са америчке сцене – Дилана, Нила Јанга и Ненси Синатру – али и фасцинираност умећем Квентина Тарантина да повеже музику са покретним сликама.