Врањанци шепају због лоших ципела

Врање – Недавно објављени резултати истраживања и систематски прегледи невладиних организација "Срећно детињство" и "Живот животу", као и надлежних здравствених институција – указују да је, због неквалитетне обуће, више од 30 одсто анкетираних "осакаћено", а више од половине њих у пчињском крају "шепа" и има проблема са ногама.

Физиотерапеут Анђелка Јовановић, која је испред организације "Срећно детињство" прегледала децу и анкетирала њихових родитеље, напомиње за "Политику" да је, због лошег квалитета обуће, дошло до девијација стопала деце.– То је злочин према најмлађима, чија су стопала тек почела да се формирају. Већина родитеља је изјавила да је обућу (патике, ципеле, сандале...) куповала на пијацама, бувљацима, па и продавницама. Многи су нам се жалили да су деца, због нове обуће, имала промене на кожи и осећала бол у ногама, каже Анђелка Јовановић и додаје да су до поражавајућих резултата дошли код одраслих. Наиме, више од 50 одсто анкетираних и оних који су се јавили ортопеду осећали су болове у ногама, кичми... због обуће. Тегобе су нестале, како су нам потврдили, када су престали да носе те ципеле.

Искусни ортопед, др Мирослав Димитријевић каже за наш лист да пацијенти који се последњих година јављају за помоћ због болова у ногама и промена на кожи – углавном то чине због обуће. Многима су се просто искривила стопала, вели др Димитријевић и додаје да је неквалитетна обућа главни узрок овим тегобама, јер у немаштини грађани купују ципеле лошег квалитета и израде од сумњивих произвођача.

Врање, које је, због фабрике обуће "Коштана", важило за највећег произвођача квалитетне обуће у Југославији, па и југоистоку Европе, сада не постоји. сада у Врању и околини ради десетак приватних фабрика обуће које запошљавају некадашње раднике "Коштане". Део њиховог "асортимана" је и на локалном тржишту, а део се извози. Власници ових фабричица тврде да је њихова обућа квалитетна.

Међутим, стари зналац, моделар Станиша Накић који се овим послом бави преко 50 година, а више од пола радног века провео је у "Коштани", док последњих петнаестак година сарађује са неколико познатих италијанских произвођача обуће, тврди за "Политику" да је трка за што већом зарадом довела до тога да се прави обућа од неквалитетног материјала и без анатомског облика.– Чини се злочин, нарочито, према деци. Ми искусни моделари анатомију стопала смо учили на клиници "Ребро" у Загребу. Често смо имали консултације и саветовања и пратили трендове у производњи анатомске обуће. Дошли смо у ситуацију да се продаје тако неквалитетна обућа која ће осакатити читаве генерације – вели Накић, који је као искусни стручњак предавао анатомију обуће на обућарској школи у Врању, која такође више не постоји. Накић истиче да је лоша обућа осакатила народ, па многи ћопају кад ходају и имају здравствене тегобе.

Иван Јовановић, искусни мајстор, каже да су овдашњи произвођачи ципела набавили неквалитетне или застареле машине само за "штанцовање обуће". То су превазиђене машине, давно избачене из употребе. Ципела није само за око, већ мора да пружи удобност и лакоћу кад се навуче на ногу. Међутим, сада се гледа да је ципела јефтина и да лепо и модерно изгледа, а шта ће са ногама бити после тога, нико не води рачуна, каже мајстор Јовановић.

Занимљиво је напоменути да је пчињски крај некада имао више десетина папучара и произвођача опанака. Сада, како смо чули од продаваца, нема ни једног. Папуче, како нам рече продавачица Слађана Ристић, набавља из Пожаревца и Свилајнца. "Српски опанак нико не производи. Недавно ми је један наш човек из Канаде тражио 25 и купио шест пари опанака које сам набавила од једног старог произвођача из околине Пожаревца", каже Слађана и додаје да и чувених "пироћанаца" (гумених опанака) све мање има.