"Војни удар" у скупштини

Краљево – Група одборника Демократске странке упутила је пре два месеца захтев надлежном министарству да се, због неодржавања седнице више од три месеца, Скупштина општине Врњачке Бање распусти и уведу привремене мере. Седница је одржана пет дана по истеку рока, али је тај захтев врњачких демократа поткрепљен још једним необичним разлогом. Наиме, тој, напокон, одржаној седници председавао је Дане Станојчић (ДСС), председник СО Врњачка Бања, који је у то време био на одслужењу војног рока у цивилној служби, тачније у врњачком Центру за социјални рад. Зато демократе тврде да су донете одлуке незаконите. Како би се другачије могло закључити, Станојчић је "узурпирао" власт и, у шали речено, извршио је "војни удар" руководећи као војник највишим општинским законодавним телом. Уз то, демократе га још оптужују да је током одслужења војног рока био на платном списку општине.

– Тачно је – каже Станојчић за "Политику" – председавао сам седници и не знам зашто то не бих могао да радим, јер војницима нису одузета  права да бирају и буду бирани. Нисам примао плату, јер нисам био запослен, односно прекинуо сам радни однос чим сам отишао на одслужење војног рока. Примао сам волонтерски додатак, према уговору са надлежном општинском службом, који износи половину моје зараде. На ту надокнаду имам право и према Закону о војсци.

Да ли је "одбрана" Станојчића баш правно утемељена покушали смо да дознамо од војних органа, односно Војног одсека у Краљеву, али је процедура за разговор са надлежнима у тој служби таква да, очигледно, више служи избегавању јавности него потреби да се о овом питању отворено говори.

Чињеница је да служење војне обавезе у цивилној служби подразумева да је он војник, да је војни осигураник, да прима скромну војничку плату и да не може на другом месту редовно зарађивати. Ипак, он може имати и додатне приходе, али као зараду за радно ангажовање у периоду после радног времена установе или организације у којој као цивил служи војни рок. У случају Станојчића намеће се и питање забране бављена политиком војним лицима.

Није ово једини спорни случај на подручју Рашког округа у погледу цивилног служења војног рока. Недавно је, после контроле органа Министарства одбране, са неким установама раскинута сарадњи због непоштовања обавеза, односно омогућавања војницима који служе цивилни рок да одсуствују са послова на које су распоређени, да чак раде и другим фирмама и зарађују плате или да се баве неком другом корисном делатношћу. Тако су тројица војника чак 43 дана одсуствовала из Црвеног крста где су служили цивилни војни рок. Реаговао је руководилац ове установе, тако да је њима, сходно уредби, прекинуто служење таквог војног рока, па су после распоређени у војску са оружјем. Сличних случајева током протекле четири године било је 453 на територији Србије.

Међутим, руководиоци у предузећима и установама, из разноразних интереса, о неправилностима не извештавају уредно војне органе и не траже прекид служења цивилног војног рока без обзира на неправилности. Истина, контролу цивилног служења обавезни су да обављају и војни органи, али немају ни људства ни других могућности да све "покрију". Тако је прошле године контролисано 473 установе или организације, односно мање од половине. У Србији постоји око 1.200 јавних организација у које се регрути могу упутити на одслужење цивилног војног рока. Највише их је у области социјалне заштите, здравства, образовања, културе и разних јавних предузећа…

На подручју краљевачке општине има их 16, али је захтева за цивилно служење све више, чак и до 50 одсто од броја регрута у једној години. Догађа се да за све те младиће, који имају приговор савести и који се, како многи сматрају одричу "традиције ратништва", нема места, тако да је некима захтев за цивилно служење војног рока и могућност за одлагање војске.

Тих војника "на чекању" је, из године у годину, све више, расте број ових захтева за "цивилну војску", без обзира на то што такав војни рок траје три месеца дуже. У почетку, односно 2003. године, када је уредба донета, број војника "цивила" био је занемарљив, а сада, у мартовском року, упућено је око 4.000 регрута у цивилне установе, а само пет стотина више у касарне на подручју целе Србије.

Јасно је да је приговор свести у многим случајевима само изговор младића да на овај начин "регулишу" војску, а прави су разлози то што, за разлику од оних који служе с оружјем и у касарнама, они "војују" у месту где живе, могу обавити своје послове, редовно су са родитељима, девојкама…