Европа као алиби

Прича о електронским здравственим књижицама већ помало личи на шпанску серију: тек што смо успели да рашчивијамо да оне нису услов Европске уније, директор Републичког фонда за здравствено осигурање враћа нас на почетак заменом тезе: електронске картице нису услов, већ стандард ЕУ који ми морамо да испунимо.

У Закону о здравственом осигурању јасно пише да се електронске здравствене картице морају увести и ту је професор др Момчило Бабић потпуно у праву. Зашто му је онда била потребна прича о томе да су електронски документи услов Европске уније, кад је довољан аргумент био позивање на постојећи закон који се мора поштовати?

Није директор РФЗО једини који је покушао да нас убеди да је услов ЕУ нешто што Европа није тражила од нас. И раније су се разни директори, али и политичари позивали на „услове” уније. Својевремено се могла чути и тврдња да су поједине одредбе Закона о информисању обавеза без које не можемо у Европу, али се касније показало да ни то није тачно.

Господину Бабићу у целој причи није лако – РФЗО дугује више од четири милиона евра за 1,2 милиона одштампаних електронских књижица, па остаје питање ко ће покрити тај дуг ако закон буде измењен. Ипак, тврдња да грађани морају да плате 500 динара за нову електронску књижицу због услова ЕУ, коју смо и ми објавили у два текста, довела је грађане у недоумицу – да ли морају да издвоје новац за електронски документ зато што то од њих тражи Европа или због тога што то захтева српски закон. Делегација Европске уније разјаснила је све – електронске књижице нису услов за улазак Србије у ЕУ нити их имају сви грађани у земљама чланицама ове заједнице.

Ни овај одговор званичника ЕУ није, међутим, био довољан директору РФЗО, који се сада позива на европске стандарде које би Србија требало да испуни. Подсећамо га још једном, позивање на законске одредбе сасвим је довољан разлог да се оно што је прописано реализује.

Ова прича има и друге актере, па да подсетимо и на њих. Пре три године, када је у време владе Мирка Цветковића усвајан поменути закон, у скупштини су били садашња министарка здравља Славица Ђукић-Дејановић и заштитник грађана Саша Јанковић. Њих двоје су недавно стопирали одлуку о увођењу електронских књижица тврдећи да у здравству постоје далеко прече бриге него што је давање 20 милиона евра за овај посао. Саша Јанковић је том приликом тврдио да је намет од 500 динара колико треба да издвоје грађани за књижицу пресудан за његов захтев да се цео пројекат одложи.

Из свега тога намеће се питање зашто ни министарка здравља ни заштитник грађана нису реаговали у време када је закон усвајан? Недоречено је остало и због чега министарка здравља није одмах по усвајању одлуке о стопирању увођења електронског документа, предложила влади да тражи измену закона. Јер, уколико се закон не промени, РФЗО мора да уведе електронске књижице.