Српска музика езготична за Британце

После завршених студија на Медицинском факултету, а потом и соло певања на Факултету музичке уметности у Београду, даље усавршавање Верицу Грмушу одвело је до Велике Британије, а потом и до Кувајта, у ком тренутно живи. Верица Грмуша тамо припрема докторат о делу Петра Коњовића и Милоја Милојевића – стваралаца из прошлог века, који је одобрен на колеџу Голдсмитс Лондонског универзитета.

– Британци су се заинтересовали за српске ауторе јер је наша музика за њих егзотична. Анализирам интерпретацију певача који су били инспирација нашим композиторима, будући да је Милојевићеве песме премијерно изводила Иванка Милојевић, композиторова супруга, која је била први концертни певач у Србији, изузетно активна и као педагог и проносилац словенске музике, а Коњовићеве песме интерпретирала је Маја Строци-Печић из Хрватске, велики оперски певач и светски позната Травијата. Коњовић јој је посветио збирку песама „Лирика”, а она је певала и на његовом ауторском концерту у Загребу 1917 – објашњава Верица Грмуша.

Према њеним речима, Милојевић је путовао по југу Србије, сакупљао и обрађивао народне песме, а супруга је певала у местима кроз која су пролазили. Држали су концерте и предавања, образујући публику – имали су своју племениту мисију.

– Извођења двеју певачица реконструишем на основу тадашњих критика, будући да снимци с почетка 20. века не постоје, а многе песме, иако нису локалног карактера, певачи данас не изводе. Неке су у рукопису, посебно опус Милојевића, који је раније умро, док су Коњовићеве публиковане после Другог светског рата. Милојевићев унук, композитор Властимир Трајковић, много је урадио на популаризацији дединог опуса, а пре неколико година објављена је и Антологија српске соло песме, коју је уредила Ана Стефановић – каже Верица Грмуша која је неке од песама у рукопису од ових аутора извела летос у Галерији САНУ са пијанисткињом Мином Милетић из Лондона, а улаже труд да се наша песма чује и у иностранству.

За две године, колико је била члан организације „LiveMusicNow” Јехудија Мењухина, Верица Грмуша је одржала више од 50 реситала широм Велике Британије. Наступала је у Purcell Room, St. Martin in the Fields, St John Smith’s Square. Тумачила је улоге Фјордилиђи у Моцартовој опери „Тако чине све” (British Youth Opera, 2004), Микаелу у Бизеовој „Кармен” (GulfChamberOpera, 2010), Виолету у Вердијевој „Травијати” и Титанију у Бритновом „Сну летње ноћи” (GoldOpera, 2012–2013), а у марту 2014. извешће Малерову Четврту симфонију са оркестром Колчестера.

– Најтеже је добити прву шансу, а касније све некако крене. Многобројни певачи напуштају Британију и одлазе у Немачку јер је стање у култури неизвесно. Конкуренција је јака, селекција немилосрдна а тржиште све мање. Поред певачког квалитета није занемарљив ни фактор звани срећа, али ни препоруке, контакти, тренутно стање на сцени. Махом диригенти препоручују певаче, што је и моје искуство – каже Верица Грмуша додајући да су музичари спремни да се самоорганизују и често раде као хонорарни сарадници, иако има фестивала где им се наступи не плаћају.

Илуструјући како је у глобалној кризи култура потпуно занемарена, наша саговорница преноси искуство од пре неколико година из Опере у Риму. Њихови запослени су протестовали због смањеног буџета за културу, осуђујући што се за једнодневну државну прославу потроши сума довољна за културне догађаје током целе године – што неодољиво подсећа на реаговања код нас поводом прославе Миланског едикта.