Забринути Басеску

Румунски председник Трајан Басеску забринут је да његовим сународницима у суседству прети прво асимилација, а потом нестанак. Да се то не би догодило, позвао је Румуне на солидарност, а Мађарску, Србију и Бугарску да следе пример румунског опхођења према својим мањинама.

Иако је фокус критике усмерен ка Будимпешти, Бесеску је поткачио и Београд и Софију.

Који су разлози за пацке на конто српске демократичности човека који је волео да понавља да Румунија воли Србију колико и Дунав? Они су националне, али и личне природе.

Лидер земље која је својевремено дуго била на тапету управо због ускраћивања права мањинама у једначину убацује проблеме с мађарском мањином у Румунији – као доказ агресивне политике Будимпеште, или влашком у Србији – као доказ демократског дефицита Београда.

Када Басеску тако екс катедра критикује, треба да изгледа да је критичар већи демократа од критикованих. То би ваљда помогло да се одагнају замерке из Брисела због спорости румунских реформи или недовољног супротстављања корупцији.

Рејтинг Румуније и председника подиже се на туђ рачун.

Када ових дана најављује да ће 2013. бити последња година у којој ће мађарским политичарима бити допуштено да „раде шта год хоће по Румунији”, Басеску заоштрава један проблем који дуго тиња.

Са Србијом лекција из (не)демократије добија сличну конотацију иако је румунски председник свакако добро упознат са великом разликом у политици према мањинама коју води Будимпешта, односно Београд.

Откуд реанимација „влашког питања” када је колико средином маја шеф румунске дипломатије изјавио да су у односима са Србијом мањине „мост сарадње и пријатељства”?

Питање румунске мањине у Србији заоштрено је почетком 2012, а Букурешт се тада жестоко противио додели Србији статуса кандидата за чланство у ЕУ.

Има оних који све повезују са наговештајима да би Букурешт – у покушају приближавања ЕУ – могао да призна независност Косова.

Румунски премијер Виктор Понта је у јуну, на седници парламента на којој се разматрало питање става који Румунија треба да заузме у вези са статусом Косова након склапања споразума између Београда и Приштине, изјавио да Букурешт треба „брзо” да призна независност Косова.

На све то долази и оспоравани Басескуов мандат освојен на председничким изборима и конфликт са премијером.

Председник Румуније има све разлоге да брани интересе своје земље и сопствену позицију, али када то чини на рачун других, онда то дугорочно не доноси велике користи.