Петак, 17.07.2026. ✝ Верски календар € Курсна листа

Обнавља се на Дрини ћуприја

Обнавља се на Дрини ћуприја

Чувена ћуприја коју је овековечио нобеловац Иво Андрић у свом роману, обнављасе на основу уговора између турске агенције за међународну срадњу и координацију ТIКА и турске грађевинске фирме ER-BU. Због радова, недавно је договорено да ХЕ „Бајина Башта” спусти ниво језера. Планирано је пражњење акумулације низводно од Вишеграда, од 26. до 30. августа, а тиме и снижење нивоа Дрине да би грађевинци могли да обаве потребне послове. Вредност радова износи око 10 милиона конвертибилних марака, а финансира их Влада Турске.

Вишеградска ћуприја на Дрини задужбина је великог везира Мехмед-паше Соколовића (1.505. или 1.506–1579, једног од највећих турских војсковођа и премијера државе, пореклом из Босне. Рођен је у селу Соколовићи, у данашњој општини Рудо, као Бајица Соколовић одакле је одведен у Турску, да постане јаничар, елитни војник. У то време постојао је обичај дивширма или данак у крви када су хришћански дечаци силом отимани и одвођени у Турску. Бајица је прекрштен у Мехмеда, па је захваљујући својим способностима постао официр, а онда велики везир.

Мост је грађен од 1571. до 1577. године, градио га је тада најчувенији турски архитекта Коџа Мимар Синан, у источњачком стилу и представља ремек-дело тадашњег градитељства. Има 11 лукова са благим успоном према средини и силазном рампом на левој обали. Изнад лукова читавом дужином се протеже профилисани венац изнад кога је ограда моста. Укупна дужина му је 179,5 метара, висина над нормалним водостајем реке 15,40 метара, а ширина је 6,30 метара. Грађен је од камена бигра из Вишеградске бање. Изнад шестог стуба са обе стране су проширења. На средини је софа предвиђена за одмор пролазника, а преко пута софе камени портал. На мосту су и две плоче од белог мермера са стиховима песника Нихадија на арапском, који говоре о градитељу и години градње.

Р. Џ.

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.