Египат: војна диктатура

Египатска армија, иста она која је славно одбила да пуца у народ у умирућим данима режима Хуснија Мубарака, сада се не устручава да по Каиру користи бојеву муницију.

Генерали, који су поново заузели власт, изгледа да милионе присталица свргнутог председника Мухамеда Мурсија не доживљавају као Египћане, већ као непријатеље које треба елиминисати.
Министар одбране генерал Абдeл Фатах ел Сиси не увиђа да прераста у новог диктатора.

То што се заклања иза цивила коме је поверио дужност привременог председника ништа не мења ствари.

Шта значи суспендовати устав? Каква је иронија тврдити да обарање легално изабраног председника враћа Египат на пут демократије.

Шта значи тражити на Тргу Тахрир „мандат” јавности за супротстављање насиљу, а истовремено мецима, сузавцем, оклопним возилима и булдожерима разбијати мирне протесте исламиста?

Можда је то само задатак који је генерал добио, али Сиси ни Египћанима који се боре за либералне и секуларне вредности, ни исламистима Муслиманске браће, ни Коптима неће донети ништа добро.

Можда само грађански рат, како злослутно наговештавају сукоби који су се јуче одмах проширили по делти Нила и Горњем Египту.

Армија је од револуције 1952. управљала Египтом. Насер, Садат и Мубарак били су официри који су у касарнама чували своју моћ а војсци обезбедили огромне привилегије.

Муслиманска браћа се од 1928. боре за место признате политичке снаге. Војни режими су их повремено толерисали, много чешће забрањивали, прогањали и хапсили.

Када су Муслиманска браћа 2012. на слободним изборима освојила убедљиву већину у парламенту, када је њихов следбеник на новим слободним изборима изабран за председника, чинило се да је Египат на прагу свог првог великог експеримента са политичким исламом.

Војска то не допушта. Иако ни у једном систему који претендује да буде демократски армија није и не сме да буде политички арбитар, генерали су се приклонили једној од две политичке опције.

Председник је оборен класичним војним ударом. Запад је кроз зубе процедио да то није спојиво са принципима демократије. САД се цинично устежу да догађаје назову правим именом – пуч – јер их закон обавезује да у том случају обуставе помоћ од 1,5 милијарди долара, од којих лавовски део иде управо египатској армији.

Добро је што се Америка, која се представља као шампион слобода у свету, ослонила на неке друге законе, моралне, па је осудила војску која пуца по цивилима. Остаје да подржи процес демократизације колико год он био болан и спор и да прихвати оне које слободно бира египатски народ.