Стабилне цене главни циљ

Базна инфлација, односно цене производа које се слободно формирају, до краја године износиће око три одсто, а укупна око шест процената, најавио је јуче гувернер Радован Јелашић. По његовим речима, главни циљ монетарне политике у предстојећем периоду биће стабилност цена, уз оцену да су инфлаторна очекивања и даље већа од реалних.

На конференцији за новинаре, Јелашић је истакао да је базна инфлација ушла у негативну зону – 0,1 одсто. У мају је њена међугодишња стопа износила три одсто, односно испод доње границе циља за 2007. годину (између четири и осам одсто), а раст цена на мало, односно укупна инфлација 4,4 одсто.

Планирано је да се у првој половини 2008. базна инфлација креће између три и шест одсто, а за период од 2009. до 2010. граница би била између два и пет процената.

Гувернер предвиђа у другом тромесечју базну инфлацију од око 0,9, а укупну око три одсто, на коју ће деловати поскупљење електричне енергије и нафтних деривата, док се дезинфлаторни ефекти очекују од прошлогодишњег јачања динара, као и његовог слабљења због пораста увозних цена. Овогодишња увозна инфлација је, за разлику од прошлогодишње, већа од базне и претежно је одређена кретањем номиналног курса динара.

Од фебруара цене нафте на светском тржишту расту, што се директно одржава, како је навео Јелашић, на поскупљење домаћих деривата. Вредност динара се током ове године постепено смањивала, депресијација је износила око три одсто. Смањење референтне каматне стопе праћено је снижавањем камата на међубанкарском тржишту, као и банкарских камата.

У првом тромесечју, према методологији ММФ-а, остварен је дефицит у буџету од 2,3 милијарде динара што је 0,5 одсто друштвеног производа, док је у априлу забележен суфицит од 8,9 милијарди динара. Фискална политика је у односу на инфлацију имала рестриктиван карактер, будући да је повећан обим расхода, коме су пре свега допринеле исплате запосленима и пензионерима и за инвестиције, праћен већим растом прихода.

– Инфлаторна очекивања су већа од стварне инфлације, као и од пројектоване и циљане. НБС је одлучна да оствари циљану инфлацију за ову годину – нагласио је гувернер Јелашић. – То што је стварна инфлација испод циљане, говори да је монетарна политика чврста, а како су очекивања и даље велика, таква и даље мора остати.

--------------------------------------------------------------------------

Од данас састанци МДТ-а само по потреби

Од јуче НБС не учествује у трговању и не организује дневне састанке Међубанкарског девизног тржишта (МДТ), а гувернер очекује да ће курс динара пливати стабилно, као и до сада. Свакодневни састанци МДТ-а били су до сада заказивани у 14.30, а убудуће ће се моћи у било које доба дана када се за то укаже потреба.

Уз најаву да ће НБС интервенисати само у изузетним околностима да би спречила превелике осцилације, он је уверен да ће се курс у трговању међу банкама формирати на садашњем нивоу од око 81 динар за евро.

Нов начин рада овог тржишта организује се зато што се већ дуже трговина девизама у највећој мери обавља директно међу банкама, уз све мање учешће НБС и симболичан промет. Од 14. марта до 8. маја НБС није интервенисала на МДТ-у, а у мају два пута, у износу од 75 милиона, да би, према речима гувернера, спречила превелике осцилације курса изазване политичким факторима.

Девизно тржиште одређује курс динара, истакао је је Јелашић поводом оцена неких домаћих експерата да би евро требало да вреди око 120 динара.

--------------------------------------------------------------------------

Како дефинисати стабилност цена

Европска централна банка дефинише да су цене стабилне ако је годишња инфлација мања од два одсто. Према Мастрихт критеријуму, то је покретни циљ између 1,8 и 3,5 одсто и обавезује нас да непрестано тежимо годишњем расту цена од 2,5 одсто, плус-минус један проценат, али и да јасно дефинишемо пут који нас води до тог циља.

У Мађарској је, рецимо, стопа инфлације 3,5 одсто, а Пољској 2,5 процената.