Тежи увоз робе из Македоније

Све граничне инспекције наше земље од данас ће, а најкасније у току викенда, отпочети драстично појачане контроле и надзор свих прехрамбених и пољопривредних производа који се у Србију увозе из Македоније, сазнаје „Политика” у Влади Србије.

Ове мере ће успорити, искомпликовати и отежати увоз робе из ове земље. То ће, бар за сада, бити одговор наше државе на то што Македонија још није повукла уредбу којом је ограничила увоз пшенице и брашна у њихову земљу.

Иако је Расим Љајић, потпредседник владе и министар трговине, још десетог јула на састанку у Скопљу договорио са Љупчом Димовским, македонским министром пољопривреде, да та земља укине одлуку којом је ограничила увоз пшенице и брашна, ова држава то још није урадила. Самим тим је, како каже наш саговорник из владе, одговор Србије постао неопходан.

Званичне потврде ове информације још нема, али како у разговору за „Политику” каже Бојана Тодоровић, помоћница министра спољне и унутрашње трговине, већ данима трају консултације са Министарством пољопривреде о реципрочним мерама према Македонији.

– Македонија није повукла меру којом је ограничила увоз, нити се према нашим информацијама за тако нешто уопште припрема. Иако није био прецизно одређен рок за укидање спорне уредбе, они су нам обећали да ће то урадити у разумном временском периоду. Ми смо сматрали да ће то бити половина августа, али то се још није догодило – каже Тодоровић, додајући да управо правила Цефте, чији су и Македонија и Србија члан, предвиђају да погођена земља уведе одговарајуће мере као одговор.

– Таква одредба споразума никада до сада није коришћена од када је Цефта формирана 2006. године – наводи она.

Проблем је у томе што ће се свака наша одлука о ограничавању увоза или повећању царина за робу из Македоније аутоматски односити и на све остале државе Цефте, а не само Македонију.

– Зато је то веома осетљиво. И одлука Македоније о ограничењу увоза брашна и пшенице односи се на све државе, али највише погађа нас јер смо главни снабдевач – каже наша саговорница.

Цео проблем настао је када је Македонија одлучила да увоз пшенице и брашна веже за куповину домаће пшенице и брашна. Конкретно, за килограм увезене пшенице из свих земаља, па и из Србије, македонски увозници морају да купе три килограма домаће, а за килограм брашна четири килограма пшенице из домаће производње.

Осим Србије и Македоније, у Цефти су и Босна и Херцеговина, Албанија, Црна Гора и Молдавија и овај споразум о слободној трговини веома је користан за нашу економију, јер имамо суфицит. У првих шест месеци наш извоз у ове земље вредео је 1,2 милијарде евра, а увоз 523 милиона евра.

Што се тиче података о привредној сарадњи Србије и Македоније, према подацима Државног завода за статистику Македоније, Србија је други највећи спољнотрговински партнер Македоније. Подаци нашег завода за статистику показују да је прошле године Македонија била на седмом месту у извозу Србије, а на 18. месту по увозу.

– Укупна робна размена Србије и Македоније за 2012. годину вредела је 789,6 милиона америчких долара. Извоз у Македонију износио је 490,8 милиона долара, а увоз из Македоније бележи вредност 298,8 милиона долара. То значи да је Србија имала суфицит у робној размени од 192 милиона долара – навели су у Привредној комори Србије.

У Македонију највише извозимо производе од гвожђа, електричну енергију, кукуруз, сунцокретово уље, брашно, безалкохолна пића, пшеницу, цигарете, млеко, павлаку. Међу производима које увозимо има највише лекова за продају на мало, заварених цеви, јабука, парадајза, грожђа, електричне енергије, белог вина, кобасица.

-------------------------------------------------------------------------------------

Могућ проблем са извозом пива у Босну

Босна планира да уведе другачији систем обрачуна акциза за пиво, односно да подели пиваре на мале и велике по количини годишње производње, каже Бојана Тодоровић.

– За мање пиваре акцизе би биле ниже, а за веће више. То би важило за њихове, домаће и за стране пиваре. Иако то на први поглед изгледа у реду, ипак, није. Јер, количине су прописане тако да се већина њихових пивара уклопи у мање, а пиваре попут наших, које тамо извозе, биће сврстане у велике и самим тим ће акцизе за њихове производе бити више – објашњава она.

Како каже, то је кршење Цефта споразума јер постоји забрана фискалне дискриминације између домаћих и страних произвођача.

– Овде је реч о индиректној дискриминацији. Пошто имамо велики извоз у Босну, алармирали смо и Европску унију и они су сагласни да начин на који су пиваре подељене на велике и мале није у реду – каже Тодоровић.