„Нови талас” вандализма у Крагујевцу

Крагујевац – Поломљене клупе у парковима, преврнути и запаљени контејнери, спрејом ишарани мостови и фасаде кућа, разбијени рекламни панои, почупана стабла, избушене гуме на аутомобилима... Ноћни изласци крагујевачких тинејџера све чешће се завршавају на овај начин, уништавањем градске и приватне имовине. Штета је велика. Тешко се може све сабрати и израчунати. У ЈКП „Зеленило“ кажу да су само ове године остали без 70 младих стабала, вредности између 400.000 и 500.000 динара.

Није више реч само о појединачним случајевима, већ о некој врсти карактеристичног понашања средњошколаца или оних који су тек постали пунолетни. По призорима са улица, стиче се утисак да је последњих месеци Крагујевац захватио „нови талас“ вандализма.

Пре двадесетак дана хулигани, међу којима је било и припадника агресивне навијачке групе „Црвени ђаволи“, сачекали су, извукли из кола и премлатили навијаче „Звезде“ који су се враћали кућама после утакмице у Београду. Том приликом повређен је и тринаестогодишњи дечак из Ужица. Чиме су ти млади људи били провоцирани, да ли је и питању само навијачко ривалство или је можда нуспродукт локалпатриотизма, који је у овом граду одавно присутан. Но, то је само последњи у низу догађаја који је узнемирио Крагујевчане.

Старији суграђани са чуђењем посматрају гомиле пивских флаша које се готово сваког јутра, нарочито викендом, котрљају Ђачким тргом испред Прве гимназије.

На Ђачком тргу је поломљен и рекламни пано са картом културних знаменитости који је поставила туристичка организација. Једног јутра ту је освануо и изваљени канделабр, а пре неколико дана на истом месту неко је оштетио мермерно степениште на улазу у позориште.

Уништавање имовине, али и туче младих све су чешћа појава у једном од, према званичним подацима, најбезбеднијих градова у земљи. У полицији и суду, међутим, не скривају да њихови статистички подаци не одсликавају праву слику „на терену“.

У првих седам месеци ове године, од 43 пријаве за дрско и безобзирно понашање, полиција је решила 18 случајева, али у прекршајном суду кажу да у истом периоду до њих није стигла ниједна пријава против малолетника.

– Стабло старости између три и пет година може да кошта и 10.000 динара, а једног јутра, у Улици слободе према „Електрошумадији“, пронашли смо седам поломљених садница. Ипак, пре него што поднесемо пријаву, добро размислимо, јер трошкови суђења често превазилазе вредност штете – наводи технички директор „Зеленила“ Горан Симић.

Он сматра да су мандатне казне од 5.000 динара, које се изричу на лицу места, недовољно високе, али наглашава да је еколошка и уопште свест о заједничким вредностима једне заједнице много важније питање од политике санкција.

Према мишљењу стручњака, управо у овом питању, које у први план ставља однос појединца према друштвеним вредностима, лежи кључ за одгонетање онога о чему се недовољно говори када је реч о понашању младих људи.

– Јасно је да је реч о деструктивном понашању, али шта је узрок томе? Да ли су млади који ломе клупе по парковима нужно лоши или њихово понашање указује да су, можда, несрећни, да на личном плану имају емоционалне тешкоће или да су незадовољни својим статусом у друштву које им не пружа прилику да се искажу? Ту су, наравно, и породични проблеми. Њихово понашање, понекад агресивно, може да буде и одраз бунтовништва, често проузрокованог досадом, неинвентивним садржајима који им се нуде у слободно време. Све то има везе и са ширим друштвеним контекстом – објашњава Сања Јоксић, психолог у крагујевачком Дому здравља, која се дуго бави проблемима тинејџера.

И заиста, у околностима у којима живимо, када су неке старе вредности ишчезле, а нове још нису формиране, тешко је очекивати да би проблем малолетничке делинквенције могао да се реши строжим казнама или повећањем броја полицајаца, како то многи мисле, не удубљујући се у узроке непоштовања социјалних норми. По размерама и дубини проблема, чији су симптоми све видљивији, јасно је да ће ова тема, не само у Крагујевцу, још дуго бити актуелна. Иначе, целокупну штету коју направе деца плаћају њихови родитељи, кроз градски буџет у који се сливају средства свих пореских обвезника.