За Србију спремно 250 милиона долара

Светска банка одобриће Србији кредит од 200 милиона долара акобуџет за 2014. годину буде донет на време и уколико даље наставите с фискалном консолидацијом. У том случају дали бисмо вам и додатних 50 милиона долара које је тражио Александар Вучић, потпредседник владе. И он и будући министар финансија Лазар Крстић то су нам потврдили – каже за наш лист Тони Верхеијен, нови шеф канцеларије Светске банке у Србији.

Да ли то значи да је питање зајма решено?

Прошле седмице регионалнa директорка Светске банке и ја били смо на састанку с Вучићем и Крстићем. Разговор је био веома добар.Поставили смо им два питања. Прво – да ли ће буџет за 2014. годину бити усвојен на време како бисмопредлог о зајму могли да изнесемо на седници Одборабанке у децембру. Пред њих не можемо да изађемо с буџетом за ову фискалнугодину. Друго – мада је ребаланс буџета корак у правом смеру, мислимо да је потребно још учинити да би се на средњи рок зауставио раст јавног дуга.

Колико је, по Вама, потребно да додатно смањимо минус у државној каси?

Желимо да у буџету за 2014. годину видимо да је фискални дефицит мањи за 0,5 одсто у односу на овогодишњи ребаланс што одговара смањену јавних расхода за један проценат.

С обзиром на то да предлог износите пред Одбор извршних директора у децембру да ли је реално да новац добијемо у овој календарској години?

Да. У случају Србије то се већ догодило 2005. године. Али, морамо да видимо да ли ће влада да настави спровођење акционог плана који се бави предузећима у реструктурирању и да ли су за те раднике предвиђене отпремнине у буџету за 2014. годину. Друго – како немате аранжман са ММФ-ом онда Светска банка мора да направи сопствену процену о фискалној и макроекономској ситуацији. Да имате аранжман, који се добро спроводи, то питање не бисмо ни постављали. Зато је ово за нас необична ситуација, јер на основу сопствене процене Одбору извршних директоратреба да представимо све ризике финансирањабуџета Србије.

Да ли то значи бисте нам лакше одобрили новац да имамо такав споразум?

Неке земље сматрају да им таква сарадња не треба како би решиле проблеме на начин на који оне желе. Ако је то избор онда се оне отварају према тржишту које је увек оштрије према онима који немају програм с ММФ-ом. Зато су трошкови позајмљивања новца већи и то је цена која се плаћа, јер ММФ представља глобални консензус о томе каква треба да буде макроекономска стабилност. Ако земља жели ниже трошкове задуживања боље је да има споразум с ММФ-ом. По мени за земљу као што је Србија, која је близу ЕУ зоне, високо је ризично да нема такав програм будући да је ЕУ зона у кризи. Ако сте део неког региона који нема турбуленције, какве су сада у ЕУ зони, можете да имате другачији избор. Али с обзиром на вашу ситуацију није препоручљиво да га немате.

Како видите избор Лазара Крстића за министра финансија?

Србија већ има искуство у постављању младих људи у владу. И друге земље централноисточне Европе имале су врло талентоване и младе министрефинансија. Његова младост није битна све док имају подршку владе. За нас је битно да су јавне финансије у стабилним рукама. На састанку је било јасно да он има снажну подршку потпредседника владе што је врло важно да би могао да доноси тешке одлуке. Има назнака да ће наставити с фискалном консолидацијом.

Пошто сте стручњак за реформу јавне администрације колико је, по Вама, Србија у том процесу одмакла?

У периоду 2002–2006. године проводио сам доста времена на пројектима реформи јавне администрације, плата у јавном сектору, структури јавне администрације и колика би требало да буде. После седам година многа од ових питања су и даље присутна. Главно на чему треба радити јесте реформа јавних предузећа. Сада је огромно учешће државе у економској активности. Њиховим потенцијалима може се боље управљати. Могу се боље искористити за економски развој. Као и у Србији на овим пословима био сам ангажован и у Хрватској у којој је ситуација била иста, што је наслеђе старе државе. Тај сектор није лако реформисати. Сада је тренутак да се с владом ради на томе. Србија је до сада решила многа транзициона питања. За мене је ово историјски тренутак, није добро што то питање није решено и раније.

С обзиром на Ваше искуство која величина јавне администрације је примерена Србији?

Тешко је на то одговорити. У Европи је јавни сектор већи мерено према популацији. Земље у развоју немају тако велику јавну администрацију. Битно је да ли нека земља може себи да приушти јавну администрацијуу односу на величину бруто домаћег производа(БДП-а). Јавни сектор мора да буде адекватан држави и интересима становништва. На пример, Шведска има велики јавни сектор, социјалну заштиту, али су људи вољни да плате порез и да га финансирају. Ако у некој држави становници нису вољни да плаћају порез за велики јавни сектор онда се не могу приуштити такве размере јавних услуга и више морате да се ослоните да вам приватни сектор обезбеди оно што у другима обезбеђује држава. То је ствар избора. Србија треба да одлучи какав јавни сектор жели да има. Избор је ваш. У односу на пре седам година веома сам пријатно изненађен реформом у здравству.

За које бисмо још пројекте могли да тражимо новац Светске банке?

Меморандум за Србију, који је заједнички направљен пре годину и по са владом, добар је стратегијски документ из кога видимо потенцијале за економски развој и на које ћемо се усредсредити. То су пољопривреда, наводњавање, пословно окружење. Србија жели да буде извозно оријентисана економија што није могуће када је компликовано плаћање пореза, па се Србија налази на 144. месту по томе у нашој студији „Услови пословања” (Доинг бизнис).

Са министарством финансија радимо на пројекту надзора финансијског  сектора преко агенција који обезбеђује да је финансијски сектор стабилан.

 -----------------------------------------------------------------------------

Стручњак за јавну администрацију

Тони Верхеијен је Холанђанин, економиста специјализован за управљање и реформе јавне администрације, који је пре доласка у Србију био шеф економског одељења Светске банке за ту област у јужној Азији. Верхеијенје у Србији на пројектима већ радио у периоду 2002–2006. године, али није живео овде.