Гузенбауер постаје српски лобиста?

Бивши аустријски канцелар и потоњи „извиђач Европе”, по налогу Ангеле Меркел, Алфред Гузенбауер потврдио је аустријској агенцији АПА да је добио понуду од Александра Вучића да као саветник допринесе евроинтеграцијама Србије.

Гузенбауер је, међутим, нагласио да нису постигнути никакви конкретни договори, а да би коначну одлуку требало очекивати у следећих десетак дана.

Познаваоци описују Гузенбауера као лобисту способног да уговори послове „на адресама чија се врата тешко отварају”. Чини се да је далеко успешнији као лобиста, него као канцелар Аустрије, са најкраћим мандатом у послератној историји ове земље (јануар 2007. до децембра 2008).

У круговима бечке социјалдемократије дуго сматран достојним наследником легендарног канцелара Бруна Крајског, Гузенбауер је као канцелар испољио неке недостатке. Његова странка никад му није опростила што није одржао главна предизборна обећања – да ће укинути школарине на универзитету и стопирати набавку ловаца пресретача типа „еврофајтер”.

У Србији је постао познат широј јавности када је, у априлу 2007, тадашњи саветник Бориса Тадића, Леон Којен, поднео оставку због тога што је сазнао да спољнополитички тим тадашњег председника Србије води разговоре о Косову о којима он није био обавештен.

– Ми тренутно радимо са нашим пријатељима у Србији, Борисом Тадићем и његовим људима, да нађемо пут да се примени суштина Ахтисаријевог плана – рекао је Гузенбауер у интервјуу за Ројтерс.

У незваничним разговорима помињало се тада да је Вук Јеремић, Тадићев саветник за спољну политику, учествовао у разговорима са Гузенбауером.

Гузенбауер је био члан управних одбора медијске групе ВАЦ, која је једно време била и сувласник „Политике”, кратко и председавајући управног одбора грађевинског предузећа „Алпина”, да би само три месеца потом преузео место шефа управног одбора у конкурентском „Штрабагу”.

Главна канцеларија Алфреда Гузенбауера налази се у згради угледне Фондације „Карл-Ренер”, у којој обавља функцију председника кураторијума. Основа његових послова, међутим, је његово приватно предузеће „Гузенбауер развој и учешће у пројектима” у Бечу. То предузеће је, истовремено, менаџер послова предузећа „Шпехт развој и учешће у пројектима”, које номинално припада његовом пријатељу адвокату Леополду Шпехту. Капитал „Шпехта”, међутим, потиче из касе најбогатије жене Русије, Јелене Николајевне Батурине, супруге бившег градоначелника Москве Јурија Лушкова.

Кандидат за саветника српске владе, најзад, има одговарајуће искуство као први саветник председника Казахстана Нурсултана Назарбајева – премда према подацима које је лично изнео, далеко мање зарађује од својих саветничких колега са запада у Казахстану. Његов годишњи хонорар износи „свега” милион долара, док Ентони Блер, бивши премијер Велике Британије, зарађује као казахстански саветник безмало 7,5 милиона долара.

Тајна Гузенбауеровог успеха – човека који је од маја ове године ангажован у међународној компанији за игру на срећу „Новоматик”, не би ли издејствовао добијање концесије за рад у Аустрији – јесте у његовим контактима са политичарима европске грађанске левице.