Празни лансери и понижени стрелци

Ваљево – Највећи број градоносних облака на подручје северозападне Србије стиже из правца БиХ. Због тога је и ваљевски крај, са 110 противградних станица и Регионалним центром за њихову координацију на Близоњском вису, прва линија одбране од леда.
За разлику од претходних, та линија је ове године много чешће пробијана. Најгоре је било у касно поподне, 27. маја, када су леденице величине кокошјег јајета жестоко "изгранатирале" десетак села и засеока југозападно од Ваљева.

На усевима и воћњацима 550 домаћинстава у Златарићу, Доњој Буковици и Рађевом селу, причињене штете од града су од 70 до 90 одсто. Практично, од летине није остало ништа. Последице се још сабирају, а сви подаци говоре да су оне вишемилионске. Знатну штету у зони овдашње одбране претрпели су и пољопривредници у општини Коцељава и Уб.

Не само оштећени пољопривредници, већ и челници локалне власти, гласно су почели да реагују – питајући се због чега није било ефикасније одбране и ко је у свему затајио? Ово тим пре што је противградна сезона почела на време, 15. априла, и што тада нико није помињао било какве проблеме – пре свега, везане за недовољан број ракета. Тек после невремена од 27. маја, из Регионалног центра на Близоњском вису су отворено казали да су тог дана испалили 300 ракета, што је било недовољно да се разбије ледена грдосија, и да у резерви после тога нису имали ни један комад ове спасоносне муниције. Није никаква тајна податак да се за једну сезону наручује око 11.000 противградних ракета и да то чини Републички хидрометеоролошки завод, јавном набавком средствима из буџета. Међутим, због кашњења формирања нове владе Србије дошло је и до пролонгирања рокова са наручивањем ракета и од потребне количине урађена је и испоручена тек половина, а, примера ради, само за недељу дана крајем прошлог месеца на ваљевском подручју испаљено је око 1.500 ракета.

Као другу отежавајућу околност за ефикаснију одбрану, стручњаци наводе забрану дејствовања на градоносне облаке у почетној фази формирања (када су најосетљивији) на граничном подручју са БиХ, затим да је пуцање у "празно" ако је облак на већој висини од 8.000 метара. Помињу и немотивисане стрелце, посебно оне млађе, који су "понижени месечним надокнадама од 2.500 до 3.000 динара".

С обзиром на све уочљивије глобалне промене климе, озбиљно се намеће питање модернизације комплетног система одбране од града. На недавном сајму технике и техничких достигнућа у Београду, др Блажо Новаковић, један од водећих стручњака за ову проблематику, казао је да ваљевски "Крушик" има решење и пројекат како и шта урадити. Нагласио је да ова компанија може цео систем, за подручје Србије, са 1.600 противградних пунктова да модернизује у наредне три године и да ефикасност подигне, са садашњих 50, на 80 до 90 одсто. Тај пројекат и даље стоји у фиокама, јер нема никаквих разговора о његовом активирању. колико је то неопходно, најбоље говори податак да је у последње две деценије причињена штета од града у Србији премашила 60 милијарди динара.

Будимир Нововић

-----------------------------------------------------------

Лед скупљали лопатама

На многим местима воћњаци су остали потпуно без листа, а први пут у животу видео сам да је лед уништио ливаду са луцерком, тврди за наш лист председник СО Коцељева Милутин Цвејић

Коцељева – За само двадесет дана велико невреме два пута је погодило општину Коцељева. Од укупно 18.300 хектара обрадивог земљишта, град је уништио летину на 9.000 хектара, и према првим проценама проузроковао штету од око 440 милиона динара. Страдали су повртњаци, воћњаци, виногради, засади малине, купине, јагоде, њиве под пшеницом, кукурузом... Леда је било толико да се могао купити лопатама.

Председник СО Коцељева Милутин Цвејић каже за наш лист да су највеће штете претрпела села Доње Црниљево, Галовић, Градојевић, Голочело, Каменица, Брдарица, Драгиње, Љутице, Свилеува, Баталаге (16. маја) и Дружетић, Бресница, Каменица, Суботица, Љутице, Мали Бошњак, Драгиње и Коцељева (4. јуна). У првом наврату градоносни облак је дошао од Осечине и Крупња, а у другом из правца Ваљева.

– На многим местима воћњаци су остали попуно без листа, тако да им прети сушење. Први пут у животу видео сам да је лед уништио ливаду са луцерком. И раније је бивало невреме, али овако нешто није запамћено – истиче Цвејић.

Противградни центар за овај део Србије налази се на Близоњском вису код Ваљева. Цвејић каже да су током невремена од 16. маја оператери из Коцељеве радио-везом чули да су стрелци са подручја Осечине закаснили да дејствују 15-20 минута. За време последњег невремена мештани су регистровали само неколико пуцњева, па се претпоставља да је противградна заштита поново затајила.

– Општина Коцељева прогласила је стање елементарне непогоде, о чему смо обавестили владу Србије и друге надлежне институције. Сами не можемо санирати оволике материјалне штете и помоћи становништву. Комисија за процену до сада је завела преко 1.600 пријава, а то је само део угрожених домаћинстава – каже за наш лист председник СО Милутин Цвејић.

М. Мијушковић