Prazni lanseri i poniženi strelci

Valjevo – Najveći broj gradonosnih oblaka na područje severozapadne Srbije stiže iz pravca BiH. Zbog toga je i valjevski kraj, sa 110 protivgradnih stanica i Regionalnim centrom za njihovu koordinaciju na Blizonjskom visu, prva linija odbrane od leda.
Za razliku od prethodnih, ta linija je ove godine mnogo češće probijana. Najgore je bilo u kasno popodne, 27. maja, kada su ledenice veličine kokošjeg jajeta žestoko "izgranatirale" desetak sela i zaseoka jugozapadno od Valjeva.

Na usevima i voćnjacima 550 domaćinstava u Zlatariću, Donjoj Bukovici i Rađevom selu, pričinjene štete od grada su od 70 do 90 odsto. Praktično, od letine nije ostalo ništa. Posledice se još sabiraju, a svi podaci govore da su one višemilionske. Znatnu štetu u zoni ovdašnje odbrane pretrpeli su i poljoprivrednici u opštini Koceljava i Ub.

Ne samo oštećeni poljoprivrednici, već i čelnici lokalne vlasti, glasno su počeli da reaguju – pitajući se zbog čega nije bilo efikasnije odbrane i ko je u svemu zatajio? Ovo tim pre što je protivgradna sezona počela na vreme, 15. aprila, i što tada niko nije pominjao bilo kakve probleme – pre svega, vezane za nedovoljan broj raketa. Tek posle nevremena od 27. maja, iz Regionalnog centra na Blizonjskom visu su otvoreno kazali da su tog dana ispalili 300 raketa, što je bilo nedovoljno da se razbije ledena grdosija, i da u rezervi posle toga nisu imali ni jedan komad ove spasonosne municije. Nije nikakva tajna podatak da se za jednu sezonu naručuje oko 11.000 protivgradnih raketa i da to čini Republički hidrometeorološki zavod, javnom nabavkom sredstvima iz budžeta. Međutim, zbog kašnjenja formiranja nove vlade Srbije došlo je i do prolongiranja rokova sa naručivanjem raketa i od potrebne količine urađena je i isporučena tek polovina, a, primera radi, samo za nedelju dana krajem prošlog meseca na valjevskom području ispaljeno je oko 1.500 raketa.

Kao drugu otežavajuću okolnost za efikasniju odbranu, stručnjaci navode zabranu dejstvovanja na gradonosne oblake u početnoj fazi formiranja (kada su najosetljiviji) na graničnom području sa BiH, zatim da je pucanje u "prazno" ako je oblak na većoj visini od 8.000 metara. Pominju i nemotivisane strelce, posebno one mlađe, koji su "poniženi mesečnim nadoknadama od 2.500 do 3.000 dinara".

S obzirom na sve uočljivije globalne promene klime, ozbiljno se nameće pitanje modernizacije kompletnog sistema odbrane od grada. Na nedavnom sajmu tehnike i tehničkih dostignuća u Beogradu, dr Blažo Novaković, jedan od vodećih stručnjaka za ovu problematiku, kazao je da valjevski "Krušik" ima rešenje i projekat kako i šta uraditi. Naglasio je da ova kompanija može ceo sistem, za područje Srbije, sa 1.600 protivgradnih punktova da modernizuje u naredne tri godine i da efikasnost podigne, sa sadašnjih 50, na 80 do 90 odsto. Taj projekat i dalje stoji u fiokama, jer nema nikakvih razgovora o njegovom aktiviranju. koliko je to neophodno, najbolje govori podatak da je u poslednje dve decenije pričinjena šteta od grada u Srbiji premašila 60 milijardi dinara.

Budimir Novović

-----------------------------------------------------------

Led skupljali lopatama

Na mnogim mestima voćnjaci su ostali potpuno bez lista, a prvi put u životu video sam da je led uništio livadu sa lucerkom, tvrdi za naš list predsednik SO Koceljeva Milutin Cvejić

Koceljeva – Za samo dvadeset dana veliko nevreme dva puta je pogodilo opštinu Koceljeva. Od ukupno 18.300 hektara obradivog zemljišta, grad je uništio letinu na 9.000 hektara, i prema prvim procenama prouzrokovao štetu od oko 440 miliona dinara. Stradali su povrtnjaci, voćnjaci, vinogradi, zasadi maline, kupine, jagode, njive pod pšenicom, kukuruzom... Leda je bilo toliko da se mogao kupiti lopatama.

Predsednik SO Koceljeva Milutin Cvejić kaže za naš list da su najveće štete pretrpela sela Donje Crniljevo, Galović, Gradojević, Goločelo, Kamenica, Brdarica, Draginje, Ljutice, Svileuva, Batalage (16. maja) i Družetić, Bresnica, Kamenica, Subotica, Ljutice, Mali Bošnjak, Draginje i Koceljeva (4. juna). U prvom navratu gradonosni oblak je došao od Osečine i Krupnja, a u drugom iz pravca Valjeva.

– Na mnogim mestima voćnjaci su ostali popuno bez lista, tako da im preti sušenje. Prvi put u životu video sam da je led uništio livadu sa lucerkom. I ranije je bivalo nevreme, ali ovako nešto nije zapamćeno – ističe Cvejić.

Protivgradni centar za ovaj deo Srbije nalazi se na Blizonjskom visu kod Valjeva. Cvejić kaže da su tokom nevremena od 16. maja operateri iz Koceljeve radio-vezom čuli da su strelci sa područja Osečine zakasnili da dejstvuju 15-20 minuta. Za vreme poslednjeg nevremena meštani su registrovali samo nekoliko pucnjeva, pa se pretpostavlja da je protivgradna zaštita ponovo zatajila.

– Opština Koceljeva proglasila je stanje elementarne nepogode, o čemu smo obavestili vladu Srbije i druge nadležne institucije. Sami ne možemo sanirati ovolike materijalne štete i pomoći stanovništvu. Komisija za procenu do sada je zavela preko 1.600 prijava, a to je samo deo ugroženih domaćinstava – kaže za naš list predsednik SO Milutin Cvejić.

M. Mijušković