Смена у затвору

Египатска револуција описује пун круг, а излазак из затвора Хоснија Мубарака ће нацију дубоко подељену недавним крвавим обрачуном армије са исламистима додатно радикализовати и поделити.

Страх се поново уселио у животе милиона Египћана. Прво уз помоћ генерала, сада одлуком да се ослободи човек који би чак и у кућном притвору могао да помогне рехабилитацији режима чији су актери у униформама поново творци египатске будућности.

Египат је последње две и по године имао болан сусрет са истином да је лакше скинути деспота него променити систем, надао се да ће успети да се снађе са новостеченим слободама и демократијом, али сада се испоставља да ни Мубарак – исти онај који је 30 година репресијом и корупцијом скупљао гнев народа и који је уништио земљу – не заслужује да буде у затвору.

Да ли је, симболично, ово крај револуције? Није, али то што је Мубарак ослобођен у време док Египтом управља армија, критичарима новог режима потврђује страх да генерали не желе да испусте власт коју су држали деценијама.

Што значи да ће се продужити отпор милиона који се осећају изданим. Масе које су 2012. гласале за исламисте осећају се превареним војним ударом који је укинуо бирачку вољу и скинуо легалну власт. Не верују судству које је ослободило Мубарака.

Иако је немали број оних који прижељкују Мубаракова „безбедна времена“, либерална и секуларна опозиција – незадовољна годину дана дугом владавином Муслиманске браће – такође треба да брине.

Остарели Мубарак, истина, није више моћни „раис“ од кога се страховало, али је и даље симбол власти која је прогањала не само исламисте већ и сваког ко се усуђивао да друкчије мисли.

Иако су генерали Мубараку окренули леђа у преломним временима револуције 25. јануара 2011, када су одбили да изврше наређења да пуцају у народ и тако стекли велике симпатије Египћана, намеће се закључак да су сачекали прву прилику да се захвале свом бившем команданту, који им је омогућио огромне привилегије и контролу трећине националне привреде.

Нова власт каже да се држи закона: Мубарак је морао да буде ослобођен јер је истекао законски максимум његовог држања у затвору у процесу који се тиче одговорности бившег председника за погибије демонстраната.

Позивање на правне норме несумњиво ће додатно разбеснети милионе којима је једино остало да се питају где је био закон када је армија брутално пуцала у присталице свргнутог председника Мухамеда Мурсија, првог слободно изабраног шефа државе од далеке 1952.

Мубарак постаје својеврстан алиби египатској војној хунти која вуче све конце скривена иза провизорне власти цивила: три недеље обарања Мубарака Египат је коштало нешто више од 800 живота. Генерали су тај број пребацили за само неколико дана. Да ли ће и они једног дана пред суд?