Крагујевац спасава част српског позорја

Крагујевац – Нову позоришну сезону Књажевско-српски театар започеће свечано, прославом великог јубилеја, два века од првог извођења једне позоришне представе на српском језику. Вечерас од 21 сат, у част Јоакима Вујића, аутора „Крешталице”, која је 1813, приказана у Пешти, на Великој сцени КСТ, која носи име оца српског театра, биће изведена представа „Ноћ у кафани Титаник” у режији Небојше Брадића, уметничког директора Књажевско-српског театра. „Крешталица” је иначе посрба драме „Папагај”, тада сасвим сигурно најпопуларнијег европског драмског писца Аугуста Коцебуа. Вујићев превод на српски је прошао цензуру крајем јуна 1813, а месец дана касније, 30. јула, српски студенти у Мађарској затражили су дозволу да се у Пешти одиграју три представе. Прво извођење „Крешталице” било је у згради Мађарског позоришта, у „Рондели”.

Представа је најављена само плакатом Мађарског позоришног друштва: „У вторак то јест 24. августа у Мађарском позоришту, по милостивом одобрењу Високог краљевског намесничког већа, једна рацка дилетантска дружина, у корист института сентандрејске рацке препарандије извешће на рацком језику једну позоришну игру у три чина под насловом ’Крешталица’ (Папагај).”

– Та Вујићева представа је, заправо, граничник у историји српског позоришта. До тада, а почевши од 1734. када је Емануел Козачински извео своју „Траедокомедију” у Сремским Карловцима, било је повремених представа, али само у школама. Поједини учитељи припремали су их са својим ђацима. Публику су чинила остала деца, њихови родитељи и позвани угледници. Улазница није било, представе су игране у школским зградама или на отвореном, у оквиру школских свечаности. „Крешталица” је представа сасвим друге врсте. Играла се у правој позоришној згради, са улазницама, у извођењу одраслих, међу којима је било и троје професионалаца. Због те представе, и каснијег позоришног рада, Вујић је назван оцем српског позоришта – каже Брадић, који у КСТ ускоро почиње припрему на представи „Убити птицу ругалицу”, по истоименом роману Харпер Ли, која је за то дело добила Пулицерову награду.

Како је Српско позориште у Мађарској остало без планираних средстава које је све до скоро обезбеђивала влада те земље, на шта се надовезала и све редовитија заборавност надлежних у нашој држави, Крагујевцу је припала част да буде једини град који ће обележити овај велики културни јубилеј.

– Крагујевац је био важно место на маршрути Вујићевих многобројних позоришних путовања. Он не само да је у Крагујевцу приказао прву представу, 1835, већ је у раду са глумцима и аматерима расадио позоришну уметност. А место које једанпут окупа позориште, не одриче га се лако – уверен је саговорник „Политике”.

Пре почетка представе „Ноћ у кафани Титаник”, на платоу испред Књажевско-српског театра биће изведени фрагменти представе „Чудо по Јоакиму”, која говори како је настајала Јоакимова „Крешталица”. На истом месту, музички трио из Крагујевца „Арт кварт” одсвираће неколико познатих филмских сонгова, а после беседе председника Скупштине града Саше Миленића у част Јоакима Вујића и обраћања министра културе и информисања Братислава Петковића, у згради крагујевачког позоришта биће отворена изложба под називом „Јоаким Вујић на сцени Књажевског српског театра“.

– То што је Јоаким Вујић организовао прву позоришну представу на српском језику, значило је да је овај језик постао позоришни и да је српско позориште ушло у историју позоришне културе света. Представа „Крешталица” је на симболичан начин указала да свет преко позорнице може да дође у Србију, али и да Србија може да оде у свет. После двеста година од ове представе, позорнице српског позоришта омогућавају чудесан сусрет глумаца са гледаоцима. На те позорнице стигли су и оригинални ликови српског позоришта – Кир Јање, Феме и Ружучићи, Смрдићи и Шербулићи, Максими Црнојевићи, Јованче Мицићи, Илије Чворовићи, Боре Шнајдери...Тако се наставило чудо позоришта у Србији – наводи Брадић.

Бране Карталовић