Танак буџет за ракете

Српска пољопривреда је већ платила цех ванредног трајања привременог буџета, јер су велике штете од града директна последица тог стања. Наравно уз климатске промене које су проузроковале да сезона града, као и цела година уосталом, порани за месец дана и да градоносних облака у мају буде неуобичајено много.

Познато је да у многим противградним станицама није било довољно ракета, а зашто је то тако објаснио је Ђорђе Кардум, помоћник директора РХМЗ-а Србије за сектор одбране од града.

– Због неизвесности око трајања привременог буџета касно смо, тек крајем марта, уговорили ракете и то 11.500 комада. Због технологије производње, јер се ради о пиротехничким средствима која морају да одстоје, до данас смо добили само 5.400 ракета и све то смо испоручили станицама. Значи, недостаје нам више од половине потребних ракета. Иначе, у сваком тренутку требало би да на располагању имамо 13.000 ракета.

Служба за одбрану од града РХМЗС директни је буџетски корисник, а делатност, по речима њених руководећих људи, није до краја законски дефинисана. То је учињено само Законом о министарствима па отуда и тешкоће у процедури за добијање новца из буџета. Као и за друге кориснике буџета пара за њих никад нема довољно. Због тога они наде полажу у ново системско решење оличено у потенцијалном закону о систему заштите од града, по коме би трошкове заштите сносили локална самоуправа, осигуравајуће куће и пољопривредна газдинства, а не само буџет.

– Наше рачунице показују да нам је потребно од 1,8 до два евра по хектару брањених површина. Пошто би требало да "бранимо" око 5,1 милион хектара пољопривредног земљишта, годишње би нам било неопходно најмање десет милиона евра, а углавном добијемо 50-60 одсто потребних средстава – објашњава Кардум. – Тако, на пример, стрелци који су хонорарно ангажовани у месецима када има града добијају 3.000 динара месечно. Само захваљујући њиховом ентузијазму у око 80 одсто општина у Србији постоји 1.600 активних противградних станица.

Иначе, у РХМЗС-у кажу да је дефицит противградних ракета овог пролећа заправо и већи јер је сезона града поранила и потрошња је неуобичајено за мај била велика. Климатске прилике више су одговарале јуну што је последица климатских промена којих ће, према проценама стручњака, бити све више. У мају и првих дана јуна је испаљено 6.885 ракета, а подаци показују да је током прошлог маја градоносних облака било 17 дана, чак пет дана више од мајског просека.

После штете коју град причини редовно се постављају питања да ли је наш систем заштите довољан. Кардум каже да је наш систем задржан у 12 земаља, углавном источне Европе, док остатак света користи систем заштите из авиона. Иначе, потпуни систем ефикасности не постоји. Наш систем одбране од града је верификован у 70 одсто случајева и 10 одсто је ефикаснији од авионског чија је мана да авиони не могу увек да приђу довољно близу градоносним облацима.
Јована Рабреновић

--------------------------------------------------------------------------

Око 10 одсто пшенице није за жетву

Од укупних засада пшенице у Србији 10 одсто је уништено и пре овонедељног невремена и ту жетва неће успети, изјавио је јуче сарадник Привредне коморе Србије Бранислав Гулан.

Он је рекао да пшеница, која је засејана на 550.000 хектара, на десет одсто површина изгледа веома лоше и додао да "ту жетва неће успети". Према његовим речима, на тој површини држава би требало да прогласи елементарну непогоду и да надокнади штету пољопривредницима.
Бета