Tanak budžet za rakete

Srpska poljoprivreda je već platila ceh vanrednog trajanja privremenog budžeta, jer su velike štete od grada direktna posledica tog stanja. Naravno uz klimatske promene koje su prouzrokovale da sezona grada, kao i cela godina uostalom, porani za mesec dana i da gradonosnih oblaka u maju bude neuobičajeno mnogo.

Poznato je da u mnogim protivgradnim stanicama nije bilo dovoljno raketa, a zašto je to tako objasnio je Đorđe Kardum, pomoćnik direktora RHMZ-a Srbije za sektor odbrane od grada.

– Zbog neizvesnosti oko trajanja privremenog budžeta kasno smo, tek krajem marta, ugovorili rakete i to 11.500 komada. Zbog tehnologije proizvodnje, jer se radi o pirotehničkim sredstvima koja moraju da odstoje, do danas smo dobili samo 5.400 raketa i sve to smo isporučili stanicama. Znači, nedostaje nam više od polovine potrebnih raketa. Inače, u svakom trenutku trebalo bi da na raspolaganju imamo 13.000 raketa.

Služba za odbranu od grada RHMZS direktni je budžetski korisnik, a delatnost, po rečima njenih rukovodećih ljudi, nije do kraja zakonski definisana. To je učinjeno samo Zakonom o ministarstvima pa otuda i teškoće u proceduri za dobijanje novca iz budžeta. Kao i za druge korisnike budžeta para za njih nikad nema dovoljno. Zbog toga oni nade polažu u novo sistemsko rešenje oličeno u potencijalnom zakonu o sistemu zaštite od grada, po kome bi troškove zaštite snosili lokalna samouprava, osiguravajuće kuće i poljoprivredna gazdinstva, a ne samo budžet.

– Naše računice pokazuju da nam je potrebno od 1,8 do dva evra po hektaru branjenih površina. Pošto bi trebalo da "branimo" oko 5,1 milion hektara poljoprivrednog zemljišta, godišnje bi nam bilo neophodno najmanje deset miliona evra, a uglavnom dobijemo 50-60 odsto potrebnih sredstava – objašnjava Kardum. – Tako, na primer, strelci koji su honorarno angažovani u mesecima kada ima grada dobijaju 3.000 dinara mesečno. Samo zahvaljujući njihovom entuzijazmu u oko 80 odsto opština u Srbiji postoji 1.600 aktivnih protivgradnih stanica.

Inače, u RHMZS-u kažu da je deficit protivgradnih raketa ovog proleća zapravo i veći jer je sezona grada poranila i potrošnja je neuobičajeno za maj bila velika. Klimatske prilike više su odgovarale junu što je posledica klimatskih promena kojih će, prema procenama stručnjaka, biti sve više. U maju i prvih dana juna je ispaljeno 6.885 raketa, a podaci pokazuju da je tokom prošlog maja gradonosnih oblaka bilo 17 dana, čak pet dana više od majskog proseka.

Posle štete koju grad pričini redovno se postavljaju pitanja da li je naš sistem zaštite dovoljan. Kardum kaže da je naš sistem zadržan u 12 zemalja, uglavnom istočne Evrope, dok ostatak sveta koristi sistem zaštite iz aviona. Inače, potpuni sistem efikasnosti ne postoji. Naš sistem odbrane od grada je verifikovan u 70 odsto slučajeva i 10 odsto je efikasniji od avionskog čija je mana da avioni ne mogu uvek da priđu dovoljno blizu gradonosnim oblacima.
Jovana Rabrenović

--------------------------------------------------------------------------

Oko 10 odsto pšenice nije za žetvu

Od ukupnih zasada pšenice u Srbiji 10 odsto je uništeno i pre ovonedeljnog nevremena i tu žetva neće uspeti, izjavio je juče saradnik Privredne komore Srbije Branislav Gulan.

On je rekao da pšenica, koja je zasejana na 550.000 hektara, na deset odsto površina izgleda veoma loše i dodao da "tu žetva neće uspeti". Prema njegovim rečima, na toj površini država bi trebalo da proglasi elementarnu nepogodu i da nadoknadi štetu poljoprivrednicima.
Beta