Нове робне марке из Суботице

Суботица – Индустријска зона „Мали Бајмок” тренутно је једини део Суботице у којем је концентрисано неколико производних предузећа у граду који, као и већина у Србији, није индустријализован и који је изгубио већину препознатљивих робних марки. Уместо гиганата, као што су били „29. новембар”, некадашњи „Север” и „Зорка”, садашња индустрија, у великој мери, ослања се на долазак страних инвеститора, који, опет, најрадије бирају да раде у режиму слободне зоне управо у Малом Бајмоку.

Пре извесног времена, на отварању погона „Норма групе”, унутар Индустријске зоне „Мали Бајмок”, руководство немачког инвеститора није пропустило да напомене да им је тешко било да у пољу кукуруза које су им домаћини показали за кратко време „виде” халу са савременом производњом делова за ауто-индустрију. То је утисак коме углавном не могу да се отму страни инвеститори када стигну у предграђе Суботице, па није чудно да су ту импресију поделили с гостима и руководством „Конти тек флуида”, ћерке фирме „Континентала”, приликом отварања погона, у јуну.

Иако преговори почињу „на празној ледини”, инвеститоре несумњиво привлачи положај зоне, која је релативно близу границе, подстицаји државе за запошљавање нових радника у висини од четири хиљаде евра, али и спремност града да земљиште у зони уступи без надокнаде, као и да до производних хала доведе комплетну инфраструктуру, од пута до телекомуникација, гаса и електричних водова.

Кровно предузеће које прихвата стране инвеститоре у Суботици је ЈП „Привредно-технолошки паркови”, које газдује на више од 200 хектара земље на неколико локација у власништву града, од којих је једна и ова слободна зона, као нека врста пореске „екстериторијалности” за своје кориснике. Унутар 34 хектара Слободне зоне смештена је царинска служба, па се неретко дешава да камион који је ујутру довезао делове, док се за њих решава администрација, на крају радног времена напушта фабрички круг натоварен готовим производом који иде даље у извоз. У Слободној зони раде компаније попут „Сименса”, за који се може рећи да је „староседелац”, јер је најдуже у зони. За ову компанију специфично је и да не послује на градском земљишту, већ је закупац код другог немачког инвеститора „Фиве”. Осим „Сименса”, ту су „Норма група”, „Аматек Дункермотор” и „Конти тек флуид”. У њиховом суседству, али не и у режиму Слободне зоне, подиже се хала „Калцедоније”, а уговоре о отварању погона потписао је и „Сваровски”, који би такође радио у режиму Слободне зоне. У мају су две италијанске фирме купиле плацеве на лицитацији, па је тако „Персео” постао власник парцеле од 2,4 хектара по цени од 243.500 евра, а предузеће „ГЦ 013” пазарило је плац од 5.000 квадратних метара за 58.411 евра. „Персео” је предузеће италијанског инвеститора Антонија Бротинија, који је одраније присутан у Суботици с производњом ципела, а придружио му се пријатељ који производи кожну гардеробу Ђакомо Корси и обојица планирају да од наредне године изграде погоне у Малом Бајмоку и послују унутар Слободне зоне.

Према подацима Слободне зоне Суботице, у 2012. години, када је реч о производним фирмама, извезено је робе и услуга у вредности од 149.581.000 евра, од чега је учешће страног репроматеријала било 120.662.000, а домаћег 11.875.000 евра. Унутар Слободне зоне Суботице запослено је нешто више од хиљаду радника, од чега две трећине запошљава „Сименс”, а реч је претежно о нижем и средњем стручном кадру, који ради на доради производа.

Повремено се у јавности могу чути примедбе о тешким условима рада у већини ових страних компанија, пре свега о радним сатима и релативно малим зарадама, међутим чињеница је и да се у Суботици, где је више од 12.000 незапослених, на свако од упражњених или најављених нових радних места јави више десетина кандидата.