Траже посао за младе

Број незапослених биће ове године знатно смањен. Јер, подаци говоре да од брзине приближавања неке земље ЕУ зависи колико ће се смањивати и број незапослених, истакао је јуче Владимир Илић, државни секретар Министарства економије и регионалног развоја, отварајући први Центар за информисање и професионално саветовање људи без посла (ЦИПС) у београдској филијали Националне службе запошљавања.

Реч је о центру који ће помагати људима без посла, ученицима и студентима, онима који желе да промене посао, или послодавца који тражи одређене профиле... и који ће до краја године бити отворен у још неколико већих градова у земљи (Ниш, Нови Сад).

О важности отварања оваквог центра говоре два податка: да тек у неколико развијених земаља Европе постоје овакве институције и да, рецимо у Словенији, која има око 2,5 милиона становника и знатно мањи проценат незапослених, већ постоје три.

Јучерашња свечаност није спречила новинаре да Илићу упуте бројна провокативна питања – како ће зауставити све већи одлив мозгова и вратити стручњаке, као и одлазак обичних радника са ниским платама оптерећеним високим пореским стопама.

– Неке мере већ дају резултате, као што су финансирање и кредитирање малих и средњих предузећа, директне субвенције од 2.000 до 10.000 евра, намењене предузећима која запосле 50 радника, за шта је ове године одвојено 15.000 милиона евра, као и "стартап" кредити у висини од 15.000 до 30.000 евра намењени младим људима који започињу свој посао – рекао је Илић и појаснио да то није немогуће. – Тачно је да на једној страни имамо друштвена предузећа која нестају, а на другој незапослене који се из њих регрутују. Али је такође тачан и податак да је приватни сектор протеклих година успео да запосли велики број људи који су остали без посла и да сада запошљава 62 одсто од укупног броја запослених.

Илић се сложио да су протеклих неколико година обележиле миграције стручњака на Запад и одлив мозгова, а отварање нових радних места отежавао висок порез на плате и социјални доприноси. "Уз то, све институције у које послодавац ваља да пријави нову радну снагу, рачунајући и НСЗ, разуђене су, те док он обави целокупну папирологију лакше му је да се са незапосленима и не петља", казао је Илић након неколико директних сусрета са послодавцима у београдској филијали НСЗ на Гундулићевом венцу.

– Да поменуте мере ипак дају неке резултате, потврђује пример да је директним државним субвенцијама прошле године посао нашло 15.000 људи. Захваљујући пореским олакшицама, због којих је држава у првих шест месеци ове године "изгубила" свега 3,4 милијарде динара, дакле четири пута мање него што је планирано, 7.000 људи сада има свој посао – закључио је Владимир Илић.