Пензионери отплаћују грешке државе

Пензионерима који по добијању коначног пензијског решења схвате да су у међувремену примали већу пензију него што им по закону припада, вишак пара колики год био морају да врате ПИО фонду. Тужбе суду им неће ништа у томе помоћи. Јер, у 100 одсто случајева суд пресуђује у корист пензијског фонда потврдили су јуче за наш лист у овом фонду.

„Политика” је недавно писала о човеку који је дуже од деценије примао пензију по привременом решењу. Када му је стигло трајно испоставило се да му је коначан обрачун пензије мањи него аконтација. Затражено је од њега да Фонду врати суму од безмало 800.000 динара. Тражио је помоћ на све стране убеђујући све да грешка није до њега и да му је Фонд дао тај износ на који никако није могао да утиче. Није било помоћи.

Без обзира што није реч о грешци пензионера који су по деценију и дуже примали пензију онако како им је Фонд обрачунавао, они сав вишак морају да врате због чега се логично и поставља питање – да ли се уопште исплати тражити коначно решење, тим пре што је пензија по овом привременом решењу, готово по правилу, увек већа.

Према најновијим подацима, Фонд ПИО има више од 250.000 пензионера са привременим решењима, а колико их је у претплати знаће се када се обезбеде докази потребни за доношење решења о коначном износу пензије и нови обрачун висине пензије, објашњавају у Фонду.

Статистика пензијског фонда показује да од 100 решења која ПИО фонд обради 30 је на терет Фонда. Фонд је тај који мора да доплати новац пензионеру, јер је примао мање него што му припада, а у преосталих 70 решења пензионер враћа тај  дуг.

Управо је то разлог што већина пензионера и када прикупи све податке о уплатама доприноса и тако стекне услов да поднесе захтев да им се обрачуна коначан износ на чеку, добро поразмисли да ли ће то и урадити. Поготово, ако сумњају да би им нови подаци могли да покваре дотадашњи просек пензије.

У Фонду објашњавају да у 99 одсто ових случајева до проблема долази због непостојања податка о просечној годишњој заради за годину у којој се остварује право на пензију, за коју, по закону, такође мора да се израчуна лични коефицијент.

Зато се у највећем броју случајева доноси привремено решење док се не добије податак о том коефицијенту. Све док се не стекну услови за доношење коначног, обрачун се обавља по привременом решењу. Корисник који остварује право по привременом решењу има изједначен статус у сваком погледу са корисником који има коначно решење. Да би се донело решење о коначном износу пензије морају сви подаци бити познати и потврђени, односно сви разлози привремености морају бити отклоњени.

Правни основ за доношење привремених решења каже да се решења доносе на основу података који су утврђени у часу његовог доношења. Привремено решење дејствује као самостално, односно има све атрибуте трајног решења, како у погледу правних средстава, тако и у погледу извршности.

Коначна решења по правилу се, истичу у Фонду, доносе по службеној дужности, али и по захтеву странке. Ако пензионер поднесе сам захтев за добијање коначног решења то се третира као ургенција. Не смета, објашњавају у ПИО фонду, да корисник поднесе захтев за доношење коначног решења, нарочито ако је у могућности да иницира спорног послодавца да уплати доприносе или достави ваљане доказе Фонду о плаћеним обавезама. То само може да помогне Фонду и убрза читав поступак доношења коначног решења. Дакле, без обзира на то што Фонд доноси коначна решења по службеној дужности, нема сметње ако и сам корисник поднесе формални захтев за уконачење решења. Висина пензије која се утврди коначним решењем може бити већа, али веома често и мања од обрачунате пензије по привременом решењу, закључују у Фонду и с тим се, кажу, осигураници Фонда ПИО морају помирити.