Штафелај у дослуху са чистом природом

Крагујевац – Са Баљковачког виса, где је пре неколико дана поставио штафелај, сликар Јордан Ерчевић види цео град, солитере, мостове, фабрике, али он слика сунцем умивени крајолик, међусобно испреплетане лугове и њиве. У природи је нашао себе, а она у њему достојног тумача. И тако већ 40 година.

Овај значајан јубилеј Јордан Ерчевић, сликар „усталасалих падина Шумадије”, обележава низом изложби. У Атељеу „Луковић”, у Баљковцу на ободу Крагујевца, била је прва, у августу. Биће их још четири, а наредна је 12. септембра, у Галерији удружења Крагујевчана у Београду.

Ерчевић је рођен у Прокупљу 1944. године. Школу за примењену уметност у Нишу „Ђорђе Крстић” завршио је 1965, а на Академији за примењену уметност у Београду, вајарски одсек, дипломирао је 1971, у класи класи професора Миодрага Живковића. Исте године је дошао у Крагујевац, а 1973, у Галерији народног музеја имао је своју прву изложбу.

Осим живописне природе која му се „урезала испод чела”, Ерчевић је из родне Топлице понео у сећању и карактеристичне ликове људи тог краја – комшија, радника и тежака. Портрет Досе Ивановића, старине из околине Прокупља, дело је изузетне вредности, слажу се његове колеге.

Слика, нажалост, није сачувана. Изгорела је у пожару који је уништио његов атеље. Од сачуване фотографије, Ерчевић је направио репродукцију, коју је, као и већину својих других слика, изложио у импровизованој галерији, тик уз улицу у којој живи, Кнеза Михаила 1.

– Кад направите изложбу у некој галерији, она се истог дана и отвори и затвори. У галерију после тога више нико не уђе, а поред мог стана сваког дана прође хиљаду људи – каже Ерчевић, поносан на свој мали изложбени простор, доступан свима, од јутра до вечери.

Захвалан професору Александру Томашевићу, под чијим је утицајем сазревао као уметник, Ерчевић се испробао у многобројним сликарским правцима и техникама. Једино чему је остао до краја веран јесте, како сам каже, његов однос према природи. Изградио га је још у младости, а с преласком у Крагујевац, Топлицу је само заменио Шумадијом.

„Пејзажи на сликама Јордана Ерчевића колико су именовање једног предела, много више су и једно сликарево расположење. Било да слика сеоске куће било усталасале пределе Шумадије, Ерчевић нам прича о својој готово судбинској повезаности са природом. Предели у разним годишњим добима само су величанствени циклуси умирања и поновног рађања који представљају ритам космичког дисања”, речи су проф. др Слободана Лазаревића са крагујевачког Филума.

Ерчевић је имао 30 самосталних и више од 80 колективних изложби, добитник је многих награда, оснивач је Удружења ликовних уметника Крагујевца и редовни учесник познатих сликарских колонија у земљи и иностранству.