Цена живота

Други светски рат као да се још није завршио. Осим Балкана, где се још расправља је ли 1991. била само наставак 1941. године, осим Пољака који су се изненада сетили да би их данас било више од 40 милиона да није било немачког напада, сада су се, после толико година, и Јапанци нашли у чуду. Наиме, јапански министар одбране Фумио Кјума дао је доста смушену изјаву о томе "да је атомска бомба бачена на Нагасаки била неминовност да би се што брже завршио Други светски рат". Јавност у Јапану била је згранута и Кјума, који је рођен у Нагасакију и који je претходно два пута био министар одбране Јапана и девет пута био биран у Парламент, сада је присиљен на оставку.

Дан пре изјаве која је толико узбуркала јавност, али и политичку сцену Јапана, министар Кјума имао је, поводом годишњице оснивања Команде америчких трупа у Јапану, састанак у бази Јокота са командантом "Америчких окупационих снага у Јапану", генералом Брусом Рајтом. Управо та синтагма и данас је службени назив свих америчких копнених, ваздухопловних и морнаричких ефектива у Јапану, а јапанска влада и данас плаћа више од две трећине свих трошкова боравка за више од 40.000 америчких војника, официра и подофицира који бораве у Земљи излазећег сунца.

У чему је грешка, или грех сада већ бившег министра Кјуме? Из америчке визуре гледано, он је рекао истину и заправо само поновио оно што је први "гувернер" окупираног Јапана, генерал Даглас Макартур више пута изјавио: "Атомске бомбе бачене на Јапан биле су неминовност да се уштеде животи америчких војника, јер после инвазије на Окинаву, наше су процене говориле да би искрцавање на саму матицу Јапана коштало око милион америчких жртава". Тачно је да су борбе на Окинави биле крваве, са много америчких жртава, али је генерално гледано материјална моћ Јапана да настави рат већ тада била сломљена.

Американци су бацили прву атомску бомбу на Хирошиму да би поштедели животе својих војника и показали Стаљину какво ново оружје имају. Био је то и почетак хладног рата. Но, како је војна хунта у Токију после понуде из Потсдама и после Хирошиме оклевала са капитулацијом, Вашингтон се одлучио за другу атомску бомбу која је погодила Нагасаки.

Тешко је проценити да ли је укупан број погинулих јапанских цивила и касније умрлих људи од радијације у Хирошими и Нагасакију мањи, или већи од хипотетског броја погинулих америчких војника који би се искрцали на матицу Јапана.

Јапанска јавност природно је врло осетљива на теме о Хирошими и Нагасакију. Јер, стари Јапанци ни данас нису сасвим опростили царској армији и морнарици што су претходним поразима довели земљу у ситуацију да на њу САД баце две атомске бомбе.

Сада већ бивши министар одбране Фумио Кјума можда је говорећи о "неминовности бомбе на Нагасаки" мислио и на јапанске могуће жртве међу цивилима и војницима да се рат класично наставио? Да ли би оне биле веће од броја убијених цивила у Нагасакију? Отежавајућа околност за Кјуму је то што је рођен у Нагасакију и што је његова изјава у суштини политичка. А министар одбране не би смео да даје превише политичке изјаве. Посебно не у Јапану...