Cena života

Drugi svetski rat kao da se još nije završio. Osim Balkana, gde se još raspravlja je li 1991. bila samo nastavak 1941. godine, osim Poljaka koji su se iznenada setili da bi ih danas bilo više od 40 miliona da nije bilo nemačkog napada, sada su se, posle toliko godina, i Japanci našli u čudu. Naime, japanski ministar odbrane Fumio Kjuma dao je dosta smušenu izjavu o tome "da je atomska bomba bačena na Nagasaki bila neminovnost da bi se što brže završio Drugi svetski rat". Javnost u Japanu bila je zgranuta i Kjuma, koji je rođen u Nagasakiju i koji je prethodno dva puta bio ministar odbrane Japana i devet puta bio biran u Parlament, sada je prisiljen na ostavku.

Dan pre izjave koja je toliko uzburkala javnost, ali i političku scenu Japana, ministar Kjuma imao je, povodom godišnjice osnivanja Komande američkih trupa u Japanu, sastanak u bazi Jokota sa komandantom "Američkih okupacionih snaga u Japanu", generalom Brusom Rajtom. Upravo ta sintagma i danas je službeni naziv svih američkih kopnenih, vazduhoplovnih i mornaričkih efektiva u Japanu, a japanska vlada i danas plaća više od dve trećine svih troškova boravka za više od 40.000 američkih vojnika, oficira i podoficira koji borave u Zemlji izlazećeg sunca.

U čemu je greška, ili greh sada već bivšeg ministra Kjume? Iz američke vizure gledano, on je rekao istinu i zapravo samo ponovio ono što je prvi "guverner" okupiranog Japana, general Daglas Makartur više puta izjavio: "Atomske bombe bačene na Japan bile su neminovnost da se uštede životi američkih vojnika, jer posle invazije na Okinavu, naše su procene govorile da bi iskrcavanje na samu maticu Japana koštalo oko milion američkih žrtava". Tačno je da su borbe na Okinavi bile krvave, sa mnogo američkih žrtava, ali je generalno gledano materijalna moć Japana da nastavi rat već tada bila slomljena.

Amerikanci su bacili prvu atomsku bombu na Hirošimu da bi poštedeli živote svojih vojnika i pokazali Staljinu kakvo novo oružje imaju. Bio je to i početak hladnog rata. No, kako je vojna hunta u Tokiju posle ponude iz Potsdama i posle Hirošime oklevala sa kapitulacijom, Vašington se odlučio za drugu atomsku bombu koja je pogodila Nagasaki.

Teško je proceniti da li je ukupan broj poginulih japanskih civila i kasnije umrlih ljudi od radijacije u Hirošimi i Nagasakiju manji, ili veći od hipotetskog broja poginulih američkih vojnika koji bi se iskrcali na maticu Japana.

Japanska javnost prirodno je vrlo osetljiva na teme o Hirošimi i Nagasakiju. Jer, stari Japanci ni danas nisu sasvim oprostili carskoj armiji i mornarici što su prethodnim porazima doveli zemlju u situaciju da na nju SAD bace dve atomske bombe.

Sada već bivši ministar odbrane Fumio Kjuma možda je govoreći o "neminovnosti bombe na Nagasaki" mislio i na japanske moguće žrtve među civilima i vojnicima da se rat klasično nastavio? Da li bi one bile veće od broja ubijenih civila u Nagasakiju? Otežavajuća okolnost za Kjumu je to što je rođen u Nagasakiju i što je njegova izjava u suštini politička. A ministar odbrane ne bi smeo da daje previše političke izjave. Posebno ne u Japanu...