У канџама врачева

Колико пара – толико демократије. У ову тврдњу је веровао и Френсис Фукујама  процењујући да је то 6.000 долара националног дохотка по становнику она граница на којој људи постају рационална бића и могу да практикују демократију. Србија има само половину те суме, а држи и прво место у Европи по регионалним расколима.

Примера ради, најразвијенија општина у Републици Апатин је 26 пута богатија од најсиромашнијег Тутина. У условима недовољне развијености живи трећина становништва, а сиромашни постају све сиромашнији. У Србији има 163 општине, а чак 83 немају свог представника у републичком парламенту. Изгледа невероватно да чак половина општина у Србији не учествује у највишој законодавној власти у земљи. После овог податка изгледа бесмислен сваки разговор о уједначеном регионалном развоју.

Јован Комшић, социолог, каже да оскудица не намеће разум већ условљава страсти, фрустрације и поједностављена тумачења свакодневног и политичког живота.

Ако је за демократију потребан новац како је тек онда упражњавају људи у неразвијеним општинама, који због беспарице можда немају ни воље ни времена да се информишу и баве политиком. Да ли је довољно да им нека од странака само асфалтира пут или уведе телефоне па да је заокруже на гласачком листићу.

Јадранка Јелинчић, извршни директор Фонда за отворено друштво, каже да се људи ретко опредељују на основу великих принципа. "И за велику идеју се одлучују ако то доноси добробит њему и његовој породици, као што је кредитирање малих предузећа или фарми. Тако нешто их заинтересује за политику."

Жарко Кораћ, председник СДУ, каже да људи у сиромашним срединама гласају или за странке на власти, као што је југ Србије гласао за ЈУЛ мислећи да ће то бити бољитак за њих. "Или гласају из протеста за опозицију говорећи да од ове власти нема ништа. Желе да промене нешто, па су тако у Рашкој гласали за ЛДП". "Хрватска, Мађарска и Италија имају сличне проблеме са неразвијеним деловима земље. Италија је зато стимулисала градњу фабрика на југу земље. Код људи који живе у сиромашним подручјима долази до апатије и хајдучких покрета или локалних кабадахија који владају."

"Неразвијене општине су демографски уништене, у њима живи старије становништво, слабо се занимају за будућност и слабо верују у обећања, а по правилу немају образовање. У Србији је петина становништва без школске спреме, а лоцирана је по ободима Србије на југоистоку и истоку", каже Јадранка Јелинчић.

Кораћ каже да су сиромашни све сиромашнији, а богати све богатији "Из сиромашних општина оду прво млади и то је брод који тоне."

Како грађане са руба Србије "увући" у политику. Јадранка Јелинчић каже да постоје планови развоја, али да није лако одабрати шта је најбоље за неразвијене и колико они могу да се уклопе у то што им се нуди. "ЕУ тражи да грађани партиципирају у политици, а ако не могу да артикулишу сопствене интересе, како ће учествовати у политици. Они се надају да ће од глобалног давања извући сопствени интерес."  

"Србија очекује бољитак од уласка у Европску унију, јер смо све друге сценарије потрошили", каже  Комшић. "Народ нема поверење у политичке институције – више верује у Цркву и Војску него у Скупштину, премијера и председника државе. Наши грађани верују у демократију и вишестраначје, али ако будемо стагнирали ризикујемо да се вратимо на претполитички образац понашања где су главни поглавице и врачеви, а верује се у силу, завере, стварност се види у црно-белим сликама, а рађа се ксенофобија и нарцизам мале нације. Уколико наша политичка елита не прекине стајање у месту онда ће царевати политички демагози, а владаће козачки атамани."

Бољитак за неразвијене Јадранка Јелинчић види у децентрализацији. "Требало би повећати и број општина да би биле ближе грађанима." У Швајцарској има око 3.000 општина, у Француској око 5.000, а у Хрватској су са стотинак повећали број општина на 580, па су поново ушли у реформу да би смањили број. "Само преношењем новца на нижи ниво неће се остварити циљ уједначеног регионалног развоја. Новац треба да се даје конкурсом за економски оправдане програме и да се зна како то утиче на развој", каже Јадранка Јелинчић.