Сенка Ирака на Капитол хилу

Од нашег сталног дописника

Вашингтон – Позиције Барака Обаме у убеђивању Конгреса и јавности у неопходност војног кажњавања сиријског режима расту, али остају неизвесности око тога да ли ће за то добити подршку националног парламента.

Позиције су му, у моменту када је отпутовао у Шведску, успутну станицу ка крајњем одредишту, Санкт Петерсбургу, где ће присуствовати самиту Г-20 чији је домаћин руски председник Владимир Путин, ојачане подршком коју је добио од лидера републиканаца Џона Бејнера и Ерика Кантора, али то се овде не тумачи као гаранција да ће већина конгресмена у Представничком дому гласати „за”. Тренутно је у средишту сточлани Сенат, који је у уторак одржао јавну расправу о захтеву Беле куће да добије зелено светло за интервенцију, а јуче тајну.

Обама је улогу убеђивача скептичних сенатора поверио ударној тројци из свог тима за националну безбедност: државном секретару Џону Керију, шефу Пентагона Чаку Хејгелу и начелнику Здруженог генералштаба оружаних снага, генералу Мартину Демпсију.

Расправа у Спољнополитичком комитету трајала је скоро четири сата и њен једини конкретан резултат је да су републиканци и демократе постигли консензус о изменама у резолуцији коју је предложила Бела кућа, тако што би (евентуална) подршка за интервенцију имала два услова: да буде ограничена на 60 дана (са могућношћу једног продужетка од још 30) и забраном уласка америчких војника у на сиријску територију.

У улози главног Обаминог адвоката био је Џон Кери који је у уводном излагању изнео неколико, са становишта Беле куће, кључних аргумената: да би, ако САД не казне Асада због употребе бојних отрова против сопственог народа, то охрабрило диктаторе и екстремисте широм света („ако ништа не урадимо, какву поруку шаљемо Ирану и Северној Кореји?”), тврдећи при томе да би „последице нечињења биле веће од оних ако се нешто предузме”.

Кери је оценио и да није у питању Обамина „црвена линија”, већ и „она коју су поставили и Конгрес и цео свет”. Изнео је и да је обавештајно доказано да је напад припремио и извршио Асадов режим и да за то постоје „физички докази”.

Чланови Спољнополитичког комитета нису били спремни да аргументе Обаминих сарадника узму здраво за готово.

„После фијаска у Ираку и декаде рата, како ова влада може да гарантује да ће наша војна акција бити ограничена”, питао је сенатор Том Јудал, демократа из Њу Мексика.

Конгресна и шира национална дебата о сврсисходности кажњавања Асада води се у дебелој сенци Ирака и лажи на основу којих је започет тамошњи рат који је Америку ослабио и у великој мери компромитовао, а фронт отпора уласку у још једну блискоисточну збрку је широк.

Иако Бела кућа инсистира да су докази да је Асад употребио забрањено хемијско оружје овога пута сасвим поуздани, пажљивије читање новинских извештаја то демантује.

Док се у Вашингтону, на пример, тврди да је у нападу 21. августа погинуло око 1.400 цивила, од тога 400 деце, британски извештаји говоре о „најмање” 350 настрадалих. Француске службе пак тврде да су наредбу за тај напад могли да издају само Асад и његови најближи доглавници, а њихове америчке колеге су на поверљивом брифингу за конгресмене изнеле да нема доказа да је то наредио баш Асад, али да је то осим њега могла да учини само команда ваздухопловне јединице 450 у чијој је надлежности хемијски арсенал.

Међу савезницима, међутим, нема консензуса о мотиву због кога је предузет тај напад, с обзиром на то да су режимске снаге у том моменту имале иницијативу на бојишту грађанског рата.

Занимљиво је да је на Обамину страну стао и утицајни јеврејски лоби, Америчко-израелски комитет за јавне послове (АИПАК), чији активисти посећују и телефоном позивају конгресмене убеђујући их да подрже интервенцију, јер је она и у интересу безбедности Израела.

Подршка је дошла и са још једне неочекиване стране: милијардер Шелдон Андерсон, који је прошле године уложио 70 милиона у кампању Мита Ромнија, Обаминог изазивача на изборима, овога пута сматра да је председник у праву када заговара војну интервенцију. То је био повод да агенција Блумберг у свом коментару констатује да је то „врхунска иронија”: „Председник Барак Обама који тражи да казни једну арапску државу због кршења међународних норми о коришћењу оружја за масовно уништење, ослања се на јастребове међу републиканским сенаторима и на главни произраелски лоби да би своју поруку продао Конгресу.”

----------------------------------------------------------------------

Удар на међународни поредак

Вашингтон – „Ако САД започну напад без овлашћења Савета безбедности, прекршиће најтемељније међународно правило – забрану употребе оружане силе за било шта осим самоодбране”, тврде у колумни коју је објавио „Њујорк тајмс” професори међународног права са универзитета Јејл Уна Хатавеј и Скот Шапиро.

Ово правило је битније за међународну безбедност од употребе хемијског оружја, сматрају професори. Обама не може напад да оправда никаквом директном претњом САД, нити Турској, чланици НАТО, да би се применила доктрина колективне одбране. Без одобрења Савета безбедности није, такође, валидна ни доктрина „одговорност да се заштити” која државама омогућава да интервенишу у ситуацијама хуманитарних катастрофа.

Професори истичу да ни НАТО интервенција 1999. на Косову није преседан, иако је правдана као „нелегална, али легитимна”, додајући да је генерални секретар УН Бан Ки Мун и данас при ставу да употреба силе у међународним односима мора да буде у складу са Повељом УН.