Тотални театар суровости

Специјално за „Политику”

Сплит – У оквиру Другог међународног фестивала „Икс” који представља дела савременог истраживачког позоришта, у петак је изведена најновија представа Сенке Булић и Казалишта Хотел Булић, „Реквијем за органе - покора”. Редитељка Сенка Булић је добитница признања за најбољу представу на последњем издању новосадског фестивала Инфант, за сјајну „Розамунду” о којој је „Политика” детаљно писала. У „Реквијему за органе”, приказаном у простору Мултимедијалног културног центра, поред Булићеве, ауторство потписују и Ивана Јозић и Дамир Мартиновић Мрле из групе Лет 3, који је и извођач и аутор музике.

Основу представе чине субверзивни текстови и радикалне идеје мрачног визионара Антонена Артоа, мисли које су га одвеле у простор изгубљеног разума, али су истовремено промениле ток кретања савременог позоришта. Оне су овде увезане са темама односа према телу, његовом ослобађању и освешћивању, али и питањима есенцијализоване људске суровости, потиснуте наметнутим редом цивилизације, која је насилно закопала дивљину људске природе.

Представу чини неколико више–мање самосталних сцена које пред гледаоце постављају теме узрока и последица необузданости људских инстиката, изражавајући интензиван вапај за превазилажењем физичких ограничења и болова материјалног постојања. Уведени су и Артоови политички изазовни текстови, изузетно критични према америчком империјализму; они растресају корене њихових освајачких апетита, што је тема која је сада сасвим актуелна. Ове делове текста, дате у форми интервјуа са Артоом, узнемирујуће урла Мрле, уз пратњу репетативне музике „уживо” на бас гитари. Необично су у представи важни експерименти са звуком, и изван Мрлетовог гитарског соло извођења. Извођачи су повезани посебним микрофонима који преносе звуке њихових унутрашњих органа. Они стварају густу, пулсирајућу звучну завесу која има снажне евокативне моћи. Уз наметнути мрак, буку, дим, напету телесну игру, тако се ствара узбудљиви тотални театар који има продорну моћ гребања по гледаочевој свести, продирања у подсвест, чупања његових бројних асоцијација.

Наступи Иване Јозић и Сенке Булић такође су учвршћени бескомпромисним ударцима на чула гледаоца, интензивни су, грчевити, изливени тако да нас дубински дрмају. Ова необично напета атмосфера нас буди из стања свакодневне успаваности, и привремено нас, у сфери чула и имагинације, враћа у прецивилизацијско време креативног хаоса, у време када су људска несвесност и ирационалност биле подједнако живе, у време чије друштво није (симболички) прогнало Бога. 

Друго издање Међународног фестивала савременог позоришта Икс одржава се, иначе, у Сплиту од 3. до 12. септембра, на различитим градским локацијама, између осталих и у Градском казалишту лутака, Градском казалишту младих, као и у Диоклецијановим подрумима где ће се, у сарадњи са Фестивалом Перфорације, на крају реализовати и Ноћ перформанса. Фестивал Икс је усмерен на представљање експерименталних дела која истражују непрегледно широке просторе савремених извођачких уметности, са акцентом на (само) испитивање граница и (не)могућности извођачких пракси. До сада су на фестивалу приказане и две београдске представе, „Представа у стану” Марка Манојловића, као и најновија продукција Пароброд театра, „У самоћи памучних поља”, према Колтесовом тексту, у режији Стевана Бодроже. Сплитска публика је могла да види и остварење „Тоо лате!” италијанске позоришне групе „Мотус”, необично тумачење Софоклове ,,Антигоне”, у извођењу италијанске глумице Силвије Калдерони и српског глумца Владимира Алексића.