Мало сунце Олафура Елијасона

Специјално за Политику  

Линц – У оквиру прославе десетогодишњег јубилеја, музеј „Лентос” посвећује самосталну изложбу данском уметнику исландског порекла Олафуру Елијасону која се састоји од просторне инсталације „Твоја космичка логорска ватра” и пројекта „Мало сунце”, који у себи спаја врхунски дизајн, практичност и хуманитарне идеје.

„Твоја космичка логорска ватра” за Елијасона је типична игра светлости која се пројектује средином зидова са малог „светионика” постављеног на средини замрачене просторије. Светлост сија кроз четири цилиндра са жутом, цијан, црном и магента бојом, а један је опремљен црном блендом која ствара „оквире“. Специјално дизајниран мотор који ротира, окреће цилиндре, сад на једну, сад на другу страну различитим темпом, на зидовима ствара разне нијансе црним линијама одвојених боја. Тиме се у просторији ствара атмосфера медитативности, а са друге стране, једноставност концепта и његова примена подсећају на једну од основних лекција из хроматике.

Олафур Елијасон је у Линцу пред отварање изложбе причао о свом пројекту „Мало сунце” – жутој портабл соларној лампи, чији је први прототип избачен на тржиште пре годину и по дана. „Мало сунце је намењено деловима света у којима је приступ електричној енергији или веома ограничен или не постоји. То се односи на скоро 1,6 милијарди људи, што значи да сваки пети становник на планети нема струју”, каже уметник.

Решивши да промени квалитет живота људима у мање развијеним крајевима света, Елијасон је заједно са инжињером Фредериком Отесеном створио лампу у облику сунца опремљену панелом са неколико соларних ћелија са стражње и ЛЕД сијалицом са предње стране. Соларне ћелије се могу напунити за свега три сата, а лампа светли пуним сјајем пет сати.

Током истраживања могућности јефтиног извора светлости за сиромашне делове света, Елијасов тим је дошао до података да су токсична испарења керозина из лампи уз које деца у многим афричким земљама дневно раде домаће задатке, једнако штетна као две попушене паклице цигарета. „Због тога две трећини свих плућних обољења у Африци није везано за пушење, већ за лош ваздух у кући“, објаснио је уметник. Засад је произведено и продато 130.000 жутих „сунаца“ који су највише заступљени у афричким земљама, а њихова мултифункционалност – могу се користити као собно осветљење, светлост за бицикл и батеријска лампа – постаје и један од разлога за њихову глобалнију популарност.

Пројекат „Мало сунце“ је званично лансиран за време летњих Олимпијских игара у Лондону 2012, када је Тејт галерија потпуно замрачила своје одаје да би сва уметничка дела на тада актуелној изложби могла да се гледају уз светлост Елијасонових лампи.

Олафур Елијасон је у Аустрији добио знатан простор пре него што је постао глобално познато име. Његова прва велика самостална изложба („Surroundings Surrounded”) се догодила 2000. у Новој галерији у Грацу, од 2008. његова „Жута магла” сваког дана при заласку сунца обавија фасаду фирме „Фербунду” у Бечу, а однедавно – Елијасоново специјално дизајнирано таванично осветљење показује ризницу Музеја историје уметности у свом њеном сјају.

Штета је што су много импресивинији пројекти Олафура Елијасона, овогодишњег добитника „Мис ван дер Рое” награде за фасаду конгресног центра „Харпа” у Рејкјавику показани на другим крајевима света. Сетимо се Њујоршких „Водопада” (2008) и „Зелене реке” – интервенција у Бремену, Мосу, Лос Анђелесу, Стокхолму, Токију и на Исланду (1998–2001).

Изложба траје до 22. септембра.