Ревизионизам

Последњег дана јула 1914. године француски социјалиста Жан Жорес убијен је у атентату зато што се залагао за мир у тренутку када је Аустрија прекинула дипломатске односе са Србијом. Неколико дана пред смрт обратио се својим сународницима у Лиону позивајући на уједињење народа против „страшног кошмара” који представља рат. Његов глас угушиле су ратне трубе и Европа је утонула у крвопролиће неслућених размера.

Ако су се Жоресови савременици оглушили о позиве на мир, његов говор из Лиона је ушао у најславније странице пацифистичког деловања у историји.

Као главни разлог за стварање „страшних прилика у којима се налазимо” Жорес је навео колонијална ривалства великих сила. 

У свом славном говору француски посланик указује на „подмуклост и суровост немачке дипломатије и на дволичност руске дипломатије”, која је Аустрији препустила Босну под условом да јој Аустрија омогући излазак на Црно море.

Подршку Русије Србији не види као резултат солидарности „великог словенског народа” са „малим словенским народом”, већ као резултат голих геостратешких интереса Русије у малој Азији. Једном када је анексирала Босну, Аустрија је, каже француски социјалиста, игнорисала исказану жељу Русије за продирањем ка Константинопољу, што је био разлог дипломатских тензија између две земље.

Одговорност Француске у стварању терена за рат Жорес види у томе што „ми, Французи, када је Аустрија анексирала Босну и Херцеговину, нисмо имали ни право ни средства да јој се супротставимо нити да јој упутимо и најмањи приговор, зато што смо били ангажовани у Мароку и зато што смо, опраштајући грехе других, тражили да нам буду опроштени наши сопствени греси”.

Жорес говори и о стању у Босни и Херцеговини под аустријском управом.

„Да је у последњих тридесет година, од када управља Босном и Херцеговином, Аустрија чинила добро њеним народима, данас не би било проблема у Европи; али клерикална Аустрија је угњетавала Босну и Херцеговину, желела је да је на силу покатоличи; прогон који је спроводила над верницима изазвао је незадовољство њених народа”.

Сто година касније Жоресов говор наилази на посебан ехо у тренутку када се на међународној сцени поново одмеравају снаге великих сила, овај пут око Сирије.