Revizionizam

Poslednjeg dana jula 1914. godine francuski socijalista Žan Žores ubijen je u atentatu zato što se zalagao za mir u trenutku kada je Austrija prekinula diplomatske odnose sa Srbijom. Nekoliko dana pred smrt obratio se svojim sunarodnicima u Lionu pozivajući na ujedinjenje naroda protiv „strašnog košmara” koji predstavlja rat. Njegov glas ugušile su ratne trube i Evropa je utonula u krvoproliće neslućenih razmera.

Ako su se Žoresovi savremenici oglušili o pozive na mir, njegov govor iz Liona je ušao u najslavnije stranice pacifističkog delovanja u istoriji.

Kao glavni razlog za stvaranje „strašnih prilika u kojima se nalazimo” Žores je naveo kolonijalna rivalstva velikih sila. 

U svom slavnom govoru francuski poslanik ukazuje na „podmuklost i surovost nemačke diplomatije i na dvoličnost ruske diplomatije”, koja je Austriji prepustila Bosnu pod uslovom da joj Austrija omogući izlazak na Crno more.

Podršku Rusije Srbiji ne vidi kao rezultat solidarnosti „velikog slovenskog naroda” sa „malim slovenskim narodom”, već kao rezultat golih geostrateških interesa Rusije u maloj Aziji. Jednom kada je aneksirala Bosnu, Austrija je, kaže francuski socijalista, ignorisala iskazanu želju Rusije za prodiranjem ka Konstantinopolju, što je bio razlog diplomatskih tenzija između dve zemlje.

Odgovornost Francuske u stvaranju terena za rat Žores vidi u tome što „mi, Francuzi, kada je Austrija aneksirala Bosnu i Hercegovinu, nismo imali ni pravo ni sredstva da joj se suprotstavimo niti da joj uputimo i najmanji prigovor, zato što smo bili angažovani u Maroku i zato što smo, opraštajući grehe drugih, tražili da nam budu oprošteni naši sopstveni gresi”.

Žores govori i o stanju u Bosni i Hercegovini pod austrijskom upravom.

„Da je u poslednjih trideset godina, od kada upravlja Bosnom i Hercegovinom, Austrija činila dobro njenim narodima, danas ne bi bilo problema u Evropi; ali klerikalna Austrija je ugnjetavala Bosnu i Hercegovinu, želela je da je na silu pokatoliči; progon koji je sprovodila nad vernicima izazvao je nezadovoljstvo njenih naroda”.

Sto godina kasnije Žoresov govor nailazi na poseban eho u trenutku kada se na međunarodnoj sceni ponovo odmeravaju snage velikih sila, ovaj put oko Sirije.